Knjiga Mesečar i marioneta, mladog srpskog književnika Nenada Karana koju je objavila izdavačka kuća Čigoja, nastala je iz semena košmarne noći koju je autor imao nakon porodične tragedije. Bilo je potrebno da prođe deset godina kako bi se napravila distanca između dečaka koji je autor bio i mladića koji bi bio sposoban da sagleda svoju detinju bol sa određene distance.
Nesreća moskovskog metroa prilikom koje je vozilo iskočilo iz šina bila je ona poluga koja je pokrenula autora da napiše knjigu.
Karan je bio i fizički i emotivno dovoljno udaljen da se osmeli da napiše priču o dečaku i detinjstvu koje je zauvek prošlo. Priču o dečaku koji više ne postoji.
Autor je u ovoj knjizi pisanoj poetskim i, svakako, neuobičajenom stilom pokušao da odgovori na pitanje koliko tragedije utiču na naše živote, na našu psihu, ličnost.
Intervju sa autorom možete pročitati ovde: Nenad Karan: “Književnost je postala pravi rudarski posao”
Kroz mitsko putovanje transsibirskom železnicom, poput Konradovog, autor putuje u svoju prošlost. Štiti se snom, postaje mesečar koji se ljubavlju brani od košmarnih aveti. Cilj putovanje je buđenje. Buđenje iz košmara, oslobađanje iz kandži bolne prošlosti, i nastavak života.
Interesantno je da autor u priči koristi Lutkarski teatar. U pitanju je pozorišna predstava koju je Nenad Karan, tokom bombardovanja, osmislio zajedno sa bratom i klincima iz ulice. Betonski balkon služio je kao pozornica, a drvene klupe i stolice na travnjaku kao gledalište. I sam dete željno normalnog života ovo je bio Nenadov pokušaj da sebe i drugove spase iz sumorne stvarnosti.
Piše: Milan Aranđelović
