Nakon čitavog niza neduhovitih i dosadnih knjiga, norveški autor Erlend Lu je, po prvi put u svojoj karijeri, uspeo da napiše knjigu koja je zaista smešna. Tradicionalno dosadnu, ali, makar, sa dobrim forama.
Živimo u zemlji u kojoj već decenijama na izborima pobeđuju političari koji igraju na kartu patriotizma, dok je ono što oni rade dok su na vlasti antipod svakom patriotizmu. Sve ovo im ne smeta da se predstavljaju i da u svesti velikog broja glasača budu prihvaćeni kao patriote.
Zato i ne čudi što, valjda samo u Srbiji, knjige koje je napisao Erlend Lu mogu da se predstavljaju kao duhovite, komične i smešne kao i da budu tako prihvaćene, iako to, zapravo, nisu.
Još od prvih knjiga koje su prevedene na srpski jezik Geopoetika, kao domaći izdavač, u tizerima, najavama i reklamama sugeriše duhovitost i humor koji, navodno, krasi dela Erlenda Lua.
To je bilo ono što je autora ovih redova i zainteresovalo da počne sa čitanjem ovog norveškog književnika. Knjige najavljene kao duhovite i komične su se samo nizale. Naivan. Super, Dopler, Volvo kamioni, Mulej, Životinje u Africi…
Ne znam da li je u pitanju specifičan nordijski humor, teško uočljiv nama južnjacima ili nešto drugo, ali čitajući ove knjige nisam naleteo ni na jedan promil nečega što bi moglo da me nasmeje ili zabavi. Nisam uspeo da uočim ni jedan jedini atom komedije.
Knjige sam nastavio da čitam iz nekog mazohizma znajući da u njima neću naći ništa smešno, verovatno samo da bih neprekidno potvrđivao da sam u pravu i da ove knjige, jednostavno, nisu smešne.
Da stvar bude gora, teme kojima se Erlend Lu bavio nisu bile zanimljive. Problemi sredovečnosti muškaraca i žena u jednom od najsređenijih i najbogatijih društava jednostavno nisu nešto sa čime mi u Srbiji, ali i na Balkanu, možemo da se poistovetimo ili da osetimo malo više empatije.
Dosadno, nezanimljivo i neduhovito.
Ove su tri reči kojima se mogu obuhvatiti sve knjige koje je napisao Erlend Lu.
Do sada.
Naime, nedavno je, opet u izdanju Geopoetike i u prevodu Radoša Kosovića, objavljen roman Pakao. Naravno da je ponovo najavljen kao „duhovit“, „satiričan“ i kako „vrca od apsurdnosti i crnog humora“.
Pročitao sam i druge, pročitaću i ovo. Manje smešno od ostalih knjiga ne može da bude.
Na moje veliko iznenađenje ovo će se ispostaviti kao prvi i, za sada, jedini roman koji je zaista duhovit, satiričan i zabavan.
Silazak u Pakao glavne junakinje i njeno druženje sa Đavolom omogućilo je autoru mnogo prilika za igre rečima i frazama, stvarajući na taj način čitav niz zaista duhovitih dosetki i pošalica.
Knjiga koja se opet bavi problemom sredovečnosti ne dobacuje mnogo daleko od uobičajenih dometa ovog autora i ne udaljava se od ostalih dela. Srećom te je roman kratak, čita iz u dahu, što ne dopušta autoru da nas previše ugnjavi.
Ali da je duhovito i smešno, jeste. Po prvi put i iz ko zna kog pokušaja, Erlend Lu je uspeo da napiše zaista duhovitu priču.
Piše: Milan Aranđelović