Posle više godina, kao Agorina izdanja, iz štampe su izašle dve prozne knjige nobelovke Alis Manro – Šta umišljaš ko si ti (prev. Predrag Šaponja) i Znaci ljubavi (prev. Anđelka Cvijić), nagrađene najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi – nagradom Gavernor.
Nobelovka Alis Manro (1931) spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike i jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Objavila je trinaest zbirki pripovedaka, kao i roman Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women) iz 1971. godine, kod nas preveden 2011. Pored ovog romana, na srpski su u izdanju Agore objavljene i njene zbirke priča: Bekstvo (2004), Previše sreće (2011), Goli život (2013), Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak (2014), Ljubav dobre žene (2018). Zbirke pripovedaka su joj tri puta dobijale nagradu Gavernor – najprestižnije književno priznanje u Kanadi: Ples srećnih senki (The Dance of the Happy Shades) 1968; Šta umišljaš ko si ti (Who Do You Think You Are?) 1978; Napredovanje ljubavi (The Progress of Love) 1986, a dva puta su ovenčane nagradom Giler, i to Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman) 1998. i Bekstvo (Runaway). Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom.
U obrazloženju Nobelovog komiteta Švedske akademije kaže se, pored ostalog, da je Alis Manro Nobelovu nagradu dobila „zbog njenih izvanrednih pripovedačkih sposobnosti, ostvarenih u pripovetkama, žanru koji je Akademija do sada retko nagrađivala. Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija. Njeni tekstovi uglavnom se bave svakodnevnim, ali životno važnim događajima.
O KNJIGAMA
1. Šta umišljaš ko si ti
Četvrta zbirka pripovedaka Alis Manro prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu.
Rođena u kanadskoj provinciji, Rouz se neprestano bori sa lukavom i praktičnom maćehom, koja uživa da je plaši pričama o prošlosti i opasnostima koje vrebaju u velikom svetu. Ali Rouz je ambiciozna i inteligentna, dobija stipendiju i odlazi na školovanje u Toronto. Tamo upoznaje Patrika iz imućne porodice, on se prema njoj postavlja kao vitez i zaštitnik, ali ona nije njegova „krotka i sladostrasna Prosjakinja”…
*
„Briljantno i duboko delo… A. Manro ima skoro prustovsku moć da analizira senzacije i misli.”
Nju stejtsmen
„Kaleidoskop svetlosti i tame… Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja. Knjiga koja ushićuje.”
Njujork tajms
„Priče Alis Manro plene univerzalnim divljenjem – ako pod univerzalnim podrazumevamo onaj deo svetske populacije koja čita dobru književnost.”
Vejn Džonston
„U rukama Alis Manro, najsitniji trenuci su središte istine nečijeg života.”
Maklin’s
2. Znaci ljubavi
„Osvojivši jednodušno sjajne hvale za lakoću i nadmoć koje krase njeno pisanje, Alis Manro istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi.
Razvedena žena se vraća kući svog detinjstva gde se suočava sa uznemirujućom ali svejedno duboko intenzivnom povezanošću svojih roditelja. Izbegnuta nesreća u kojoj je dete moglo da se udavi otkriva potresenoj majci fragilnost poverenja između roditelja i dece. Mladi muškarac, koji se seća užasavajućeg mučnog incidenta, rve se sa odgovornošću koju je oduvek osećao prema svom nesrećnom mlađem bratu. Muškarac sa svojom ljubavnicom dolazi u posetu bivšoj ženi, da bi se neočekivano osetio bližim svojoj bivšoj, otuđenoj partnerki. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena. Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, Manro otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi.
Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima.”
The Washington Post
„Manro insistira na važnosti neartikulisane, odsutne priče. Ona primorava čitaoca da traga za onim što je skriveno i neizrečeno. Definišući narativ kao uvek ograničavajući, subjektivni pokušaj da se dostigne ono što možda nikada neće biti dostignuto, Manro stvara dijalektički odnos između sećanja i prošlosti.”
The Channel
„Kroz celu ovu izvanrednu zbirku trenuci iznenadnih proviđenja sevaju sa stranica poput munje, ne nudeći nužno odgovore – već pre otvarajući put ka novim pitanjima.”
The Philadelphia Inquirer
