Krаjem 2010. godine, beogrаdskа izdаvаčkа kućа Pаlаdin je objаvilа Bаjićev prvi romаn Ostrvo prokletih. Drugi romаn, triler Žutа kаbаnicа ušao je u širi izbor za NIN-ovu nagradu. Magazin za promociju čitanja Bookvar je korice romana Žuta kabanica proglasio za najbolje korice knjige domaćeg autora u 2013. godini. Treći roman Jedno đubre manje svoju premijeru imao je 25. oktobra 2015. godine, na šezdesetom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Pitali smo ga da za posetioce Bookvara preporuči tri filma snimljena na osnovu književnih predložaka. Evo šta nam je odgovorio.
Kada govorimo o filmskim adaptacijama književnih predložaka, uvek se prvo setim romana/filma Poverljivo iz El Eja. Roman iz 1990. godine je treća knjiga iz El Ej kvarteta Džejmsa Elroja koji obuhvata kompleksne i višeslojne krimi priče smeštene u Los Anđeles 1940-ih i 1950-ih. U pitanju je roman od 500 stranica, izuzetno komplikovanog zapleta, delo u kome sve vrvi od živopisnih likova i nije bilo lako pretočiti ga u film. Zapravo, to se činilo nemogućim. Brajan Helgelend i Kurtis Henson su uspeli da adaptiraju roman u vrlo dobar scenario, a zatim u još bolji film. Izmena u odnosu na roman ima, one su bile neophodne da bi film uopšte mogao biti snimljen, ali je sve urađeno u skladu sa Elrojevom vizijom i suština romana je sačuvana. Imajući sve to u vudu, ne čudi što su Henson i Helgelend za svoj podvig nagrađeni Oskarima.
Dž. G. Balard je roman Sudar napisao 1973. godine i izazvao veliku kontraverzu. Dvadeset i tri godine kasnije Dejvid Kronenberg je snimio istoimeni film i ponovo uzburkao (puritanske) duhove. I roman i film govore o opsesiji i fetišima, veoma su seksualno eksplicitni i svakako nisu za svačiji ukus. Ono što fascinira jeste da Kronenberg nije ublažio Balardov predložak. Naprotiv, prilagodio ga je svom senzibilitetu i filmskom mediju i učinio još provokativnijim. Rezultat je vrhunski film proistekao iz vrhunskog romana, prava mera. Ova adaptacija se često previđa na listama najboljih, što je šteta, ali ujedno i cena koja mora da se plati za provokaciju poput ove.
Ne bi bilo fer da u ovaj pregled ne uvrstimo i jednu adaptaciju grafičke novele… Odlučio sam se za grafičku novelu V kao vendeta scenariste Alana Mura i crtača Dejvida Lojda koju su 2006. godine, skoro dve decenije od prvog objavljivanja, za film adaptirali braća Vačovski (sada: sestre Vačovski). Totalitarni režimi nikada nisu bili strani srpskom usudu i (na žalost) senzibilitetu, tako da mi se mračna vizija distopijskog Londona iz filma/romana učinila poznatom. Zanimljivo, prvo sam pogledao film, pa tek onda pročitao predložak – što mi nije umanjilo uživanje. Film i grafička novela se razlikuju, što je i normalno, adaptacija je komercijalnija, ali osnovna postavka i glavna poruka ostale su netaknute. Džejms MekTig je odlično režirao adaptaciju, pa je prava šteta što je nakon ovog film skliznuo u opskurnost.
