Kada bi lepota mogla da se pretoči u reči poprimila bi oblik romana „Svila“ Alesandra Barika.
Ne bi nas trebalo začuditi što je italijanski književnik, dramaturg, režiser i glumac Alesandro Bariko osim filozofije, diplomirao i na konzervatorijumu na odseku za klavir. Njegov roman Svila, koji je u prevodu Ane Srbinović nedavno objavila izdavačka kuća Službeni glasnik, predstavlja skladan prozni spoj kompozicije i filozofije života.
To što Bariko umesto nota koristi reči, ne ometa melodičnost i ritam romana koji mu je doneo svetsku slavu. Uspešno savladavši umetnost pripovedanja i dovodeći je do savršenstva, ovaj List književnosti uspeva da napiše roman koji nema ni jedne jedine suvišne reči. Knjiga je, ne samo stilski, već i suštinski svedena na ono najbitnije.
A taj minimalizam se veoma skladno prepliće sa maksimalizmom. Vremenski i geografski ambiciozna priča, koja obuhvata čitav životni vek junaka i njegova globalna proputovanja, ispričana je na najjednostavniji i najekonomičniji način. Lepota knjige leži u minimalizmu atmosfere, a ne sadržine priče.
Bariko nam pripoveda o francuskom trgovcu svilenim bubama sredine devetnaestog veka Erveu Žonkuru, koji putuje na kraj sveta, kako je tada iz Evrope gledano na zatvoreni i izolovani Japan, da bi tamo bio fasciniran lepotom žene koja nema istočnjačke oči. Da stvar bude gora ona je u vlasti opasnog oblasnog gospodara sa kojim Žonkur i ima poslovni i prijateljski odnos.
Uprkos nikakvim šansama za bilo šta drugo osim razmene nekoliko pogleda, Žonkur u godinama koje slede nekoliko puta posećuje Japan sve se pravdajući trgovačkim razlozima i motivima jer bolest kosi svilene bude širom Evrope i Bliskog istoka. Čak ni građanski rat koji je izbio u Japanu neće sprečiti Žonkura u njegovoj nameri da još jednom vidi devojku sa okruglim očima.
Ipak, nasuprot želji da pronađe sreću sa ženom koju ne može da ima, on se uvek vraća onoj koju ima i koja je njegova prava ljubav. Kao što mu svet, nakon što ga više puta obiđe i otkrije, postaje suviše mali, tako i njegova opčinjenost ženom koju ne može ni da dodirne, možda i upravo zbog toga, postaje sve veća. Tragična spoznaja na koncu priče je zbog toga neminovna. Sam autor o ovom svom delu kaže da nije ni roman ni novela, već jednostavno priča o trgovcu koji putuje, saznaje i vraća se uvek odakle je krenuo da bi zavoleo ono što svaki put ostavlja za sobom.
Osim lične drame, Bariko, na malom broju strana, uspeva da smesti i priču o novom dobu koje nastupa. Priču o vremenu povezanih i isprepletenih ekonomija, svetu koje ne dopušta izolovanost, o planeti koju povezuju železničke šine duž hladnih stepa i elektricitet u žicama koje pevaju kroz tople prerije.
Svila je snažna i upečatljiva priča koja oduzima dah. Priča o lepoti, propuštenim prilikama i osvitu novog doba. Priča za sva vremena i najbolji uvod u dela ovog italijanskog majstora književnosti.
Piše: Milan Aranđelović
