Grad Bohan je mitsko mesto u kome se sreću Aleksova grupa mangupa iz Paklene pomorandže, arhitektura Božijeg grada Paula Linsa, Grad greha Frenka Milera, crno-beli filmovi, rokom obojene šezdesete u Britaniji, PANKlene sedamdesete i osamdesete iz romana Irvina Veša, keltski mitovi, karipski ritmovi.
Grad Bohan je prvi roman irskog pisca Kevina Berija koji mu je doneo brojne evropske nagrade ili, makar, nominacije za iste.
Radnja romana smeštena je u distopijsku 2053. godinu u gradić na zapadnoj obali Irske. Sve ovo samo je uslovno rečeno jer od tehnologija budućnosti u romanu nećemo videti ništa. U Berijevoj budućnosti nema kompjutera i mobilnih telefona, digitalnih kamera ili interneta, junaci romana pišu pisma, slušaju radio, a kao prevoz koriste vozove, tramvaje ili, najčešće, noge. I sam grad Bohan teško da je neki tipičan irski grad. Njegovi stanovnici slušaju bluz, džez, kalipso, a ne irske patriotske pesme. Bohan kao da je kaljugama Velike pustare koja ga okružuje izdvojen od ostalog dela Irske. Autor je kao inspiraciju za Bohan iskoristio portugalski Porto u kojem se nalazio na odmoru kada je došao na ideju da napiše roman.
Nekada slavni i moćan grad Bohan, u vreme odigravanja ove drame sa pucanjem, pevanjem i mnogo sete, je na kolenima. Gradska elita, bogataši i ostali pripadnici starog plemstva povukli su se na vrh litice Bovista u istoimeno elitno naselje dok su grad prepustili uličnim bandama i njihovim čarkama. Starim gradom dominira banda Hartnetovi Kicoši na čelu sa kicošem nad kicošima Loganom Hartnetom. Uvek gizdavo obučeni Logan, već gotovo četvrt veka otkako je preuzeo bandu od Ganta Broderika, odbija da prati modne trendove već ih stvara i nameće svim banditima koji drže do sebe već gotovo četvrt veka. Gradski oci, naizgled, ne služe ničemu osim da obezbede da grad tokom noći, makar na nekoliko sati, ima ulično osvetljenje kao i da povremeno očiste kanalizaciju od bačenih kondoma, korisno iskorišćenih špriceva i nagomilanih leševa.
Možda ne bi bilo ničega vrednog pomena u romanu Grad Bohan da se niz nevolja nije isprečio na Loganovom putu da još samo malo radi ono što je do tada radio, a to je posao vezan za travu, opijum, prostituciju i teranje mode. Konkurentska banda Kjuzaka želi da niz 98 stepenika siđe sa Padine i osvoji Stari grad. Dženi Čing, ubilački nastrojena sedamnaestogodišnja droca bez imalo skrupula, okuplja oko sebe sve više fufica do kolena obuvenih u čizmice posebno pogodne za udaranje u muška međunožja. Priča se da se Gant vratio u grad, čergari iz Velike pustare polako pokazuju interesovanje za gradski život i biznis, izgleda da neki od Loganovih Kicoša daju znake ambicije, njegova supruga želi da pobegne, a tu je i problem Loganove devedesetogodišnje pomalo senilne mamice, koja u pauzama života u sećanjima na prošlo vreme zapravo istinski gospodari Hartnetovim Kicošima.
Svi oni, kroz borbu za dominaciju nad gradom ili nad ljubavima svog života, bez obzira na godine, na ovaj ili onaj način tragaju za minulim vremenima. Kroz staru muziku, filmove ili, u slučaju da su dovoljno matori, lična sećanja i priče oni evociraju uspomene na izgubljeno vreme. Istovremeno, čitaocima se čak ni malo ne nagoveštava kakvo je bilo to vreme. U knjizi nema ni reči o Irskom tigru, njegovom usponu, vrhuncu i padu, nema reči o eventualnoj Apokalipsi, bregzitu, Kraju istorije koji se desio između mitske sadašnjosti i budućnosti u kojoj se dešava radnja romana.
Svi junaci su setni, sentimentalni, emotivni, veoma zaljubljeni, obučeni po poslednjoj modi i spremni da bez razmišljanja prospu creva ko im se ispreči na putu u toj potrazi za minulim vremenima. Deluje pomalo šašavo, ali takav je ceo roman Grad Bohan. Pomalo je isčašen, prožet (crnim) humorom, duhovitim opaskama, nasiljem, izdajom, modom, krvavim uličnim borbama, grubim seksom, preranom ejakulacijom, opijumom i njegovim čarima.
Grad Bohan je mitsko mesto u kome se sreću Aleksova grupa mangupa iz Paklene pomorandže, arhitektura Božijeg grada Paula Linsa, Grad greha Frenka Milera, crno-beli filmovi, rokom obojene šezdesete u Britaniji, PANKlene sedamdesete i osamdesete iz romana Irvina Veša, keltski mitovi, karipski ritmovi. Stanovnici Grada Bohana su potomci Zolinih rudara iz Žerminala koji okruženi ružnoćom, nasiljem, siromaštvom zapravo, ma koliko kratkotrajno to bilo, znaju da žive. A gradski oci i novinari celu ovu književnu arabesku posmatraju iz obližnjeg kafića, uživajući u pogledu na krvavi pir koji se oko njih odigrava i kojem su svojim spretnim prstima lutkara u marionetskom pozorištu neizmerno doprineli, dok im je na stolu skupo piće, a u krilu jeftino devojče.
Piše: Milan Aranđelović
