U okviru programa Srpskog književnog društva “Skrajnuti pisci” u utorak, 24. marta, od 20 sati Gojko Tešić i Slobodan Šijan govoriće o Bošku Tokinu (1894-1953), kritičaru, teoretičaru, romansijeru, prevodiocu, novinaru…
Boško Tokin bio je filmski stvaralac i delatnik, kritičar, teoretičar i propagator filma. Pripovedač i romansijer. Prevodilac. Književni kritičar. Novinar. Urednik.
Rođen je 1894. u rumunskom delu Banata, u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića. Umro je 1953. u Beogradu.
Školski je drug Miloša Crnjanskog. Posle mature, otišao je kod strica u Zemun gde se sprijateljio sa Slavkom Vorkapićem, Savom Šumanovićem, Nikolom Krstićem.
U međuratnom Beogradu druguje sa Stanislavom Vinaverom i Tinom Ujevićem. Čaršija ih proziva „truba, činele i veliki bubanj“, prestonički muzički trio…
Novinarsku karijeru započinje u listu Pijemont (1914).
U Prvom svetskom ratu je bio najpre dobrovoljac i kratko vreme na frontu, a zatim u Ratnom Presbirou Srpske vrhovne komande čiji je šef bio Slobodan Jovanović.
Prelazi Albaniju sa zaštitinim polubataljonom Vrhovne komande.
U Francusku stiže 1916. Gleda prve filmove Čarli Čaplina. Sarađuje sa više francuskih listova. Učestvuje u organizaciji prve srpske izložbe u Parizu. Preveo je i objavio „Anthologie de Poémes yougoslaves contemporaine” sa delima naših modernih pesnika.
U zemlju se vraća 1920. i u listu Progres objavljuje prvu filmsku kritiku na srpskom jeziku.
Sve do 1925. aktivno učestvuje u svim književnim i umetničkim manifestacijama, sa Micićem 1921. objavljuje „Manifest zenitizma“, član je grupe Alfa, piše pesme, dijaloge, novele, kritike i propagira film…
Tvorac je sprske filmske i sportske priče, naročito u Filmu. Prevodi na francuski pesme Crnjanskog i Krleže.
U Zagrebu 1925. pokreće prvi nedeljni filmski list Film, a uoči rata u Vremenu u četrnaest nastavaka objavljuje Istoriju savremene umetnosti.
Prevodio je s francuskog (Marlo, Monterlan), mađarskog (Adi Kašak, heltai, Zilahi, Ermendi), bugarskog (Jovkov, Kunev).
Jedan je od deset članova Akademije Sedam umetnosti (osnovana 1933), čiji je prvi predsednik Nušić, a kao profesionalni novinar i jedan od osnivača Jugoslovesnkog novinarskog udruženja.
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu bio saradnik lista „Kolo“ zbog čega je i osuđen po završetku rata.
Po izdržavanju kazne, ponovo se vraća filmu i donekle novinarstvu i sarađuje u skoro svim listovima, najviše u Filmu.
Do Drugog svetskog rata završio Istoriju jugoslovenskog filma a posle rata sa Vladetom Lukićem Enciklopediju filma i Knjigu o filmu.
Izvor: Blic
