Danas se svi slažu da je rad na dekodiranju Enigme koja je omogućavala nesmetanu komunikaciju među nacističkim operativcima skratilo Drugi svetski rat za dve godine i umanjilo broj žrtava za najmanje 250.000. Najzaslužniji za dekodiranje bio je matematičar, kriptolog i profesor na Oksfordu Alan Tjuring. Umesto da bude proglašen za nacionalnog i planetarnog heroja Tjuringa su „zahvalni“ preživeli Zemljani osudili na smrt.

Naime, posle rata Tjuringu je suđeno zbog “homoseksualnog čina” za “odvratnu nepristojnost”. Dobro je što Britanci nisu ranije saznali za Tjuringov „greh“, inače bi, bez njegovog doprinosa, izgubili rat. Tjuring je bio primoran da prihvati hormonsku terapiju estrogenom i hemijsku kastraciju zbog čega je njegovo telo počelo da se menja i deformiše, a on pada u depresiju koja ga je na kraju dovela do samoubistva. Ratnog heroja, oduševljenog filmom Snežana i sedam patuljaka, uništila je otadžbina koju je branio. U četrdeset i prvoj godini života, Tjuring je izvršio samoubistvo tako što je zagrizao jabuku natopljenu cijanidom.

Britanska kraljica je 2013. godine uputila javno izvinjenje ubijenom heroju, a četiri godine kasnije donet je i zakon nazvan po Tjuringu na osnovu koga se ovo izvinjenje proširuje na više od 15.000 homoseksualaca koji su do 1980. godine bili osuđeni zbog toga što su voleli osobe „pogrešnog“ pola. Zanimljivo je da je, između ostalih, na ovom spisku bio i čuveni književnik Oskar Vajld.

Licemerje na stranu, ali šta bi bilo da Tjuring nije ubijen? Pre smrti je napravio prvu verziju digitalne kompjuterske mašine, i omogućio nama danas beskrajni tehnološki napredak. Jednostavno rečeno, Tjuring je, možda ne otac, ali deka kompjutera i prorok interneta. Da nije bilo njega ne bi bilo ni kompjutera, interneta, mobilnih telefona…

Upravo ovom spekulacijom bavi se britanski pisac i dobitnik nagrade Buker Ijan Makjuan u svom novom romanu Mašine kao ja koju je u srpskom prevodu Vladimira D. Jankovića objavila izdavačka kuća Čarobna knjiga. Šta bi bilo da je Tjuring odbio hormonsku „terapiju“ i hemijsku kastraciju i da je otišao u zatvor. Pre svega bi preživeo. Što bi opet dovelo da mnogo ranijeg nastanka kompjutera i tehnoloških sokoćala koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

Makjuan radnju svog romana smešta u davnu 1982. godinu. Ona se ne razlikuje mnogo od „naše“ 1982. godine. Tek nekoliko drugačijih sitnica. Bitlsi su se, posle dvanaest godina pauze ponovo okupili i krenuli na turneju, Kenedi nije ubijen u Dalasu, Regan nije izabran za predsednika SAD, a Margaret Tačer je izgubila rat na Folklandima i suočava se sa socijalističkom opozicijom koju predvodi izvesni Toni Ben.

Kućni računari, mobilni telefoni, internet su već odavno postali uobičajena stvar. Vreme je da čovečanstvo upozna i prve potpuno čovekolike robote. Prva serija od dvadeset i pet komada „Adama i Eva“, kako ih nazivaju, puštena je u slobodnu prodaju. Jednog od Adama kupuje i glavni junak romana Čarli Frend. Čarli koristi robota da bi se približio svojoj lepoj komšinici sa sprata Mirandi. Ideja mu je da on i ona zajedno odgajaju Adama i da u tom „roditeljskom“ staranju izgrade i prodube međusobne odnose. Sve teče svojim tokom, ali Adam nekako odbija da se povinuje očekivanjima svojih „roditelja“. To gotovo savršeno čovekoliko stvorenje odlikuje se lepotom, snagom i pameću. Nemoguće je da se između Adama i Mirande ne razvije neki „krevetski“ odnos. Čarli je ljubomoran, dok Miranda tvrdi da je Adam zapravo običan vibrator na nogama. Sa druge strane, taj vibrator stvara poeziju i počinje da zarađuje mnogo više od svojih gospodara. Istovremeno, repovi Mirandine mutne i tamne prošlosti polako počinju da se pojavljuju i da ugrožavaju njihov čudnovati trougao.

Alternativa istorija i naučno-fantastični motivi su samo povod da Makjuan da oduška svom spisateljskom geniju da se bavi pitanjima koje njega zapravo i interesuju. Bračne i porodične drame, odnos prema deci, roditeljstvo, pitanje emocija, odnosa i razlika između prava i pravde… To su pitanja koje Makjuana zanimaju i u ovom, naizgled SF, romanu.

Čarobnoj knjizi ukazano je poverenje da objavi ovaj roman istovremeno kada i u Velikoj Britaniji, čak pet dana pre nego što se pojavi u Sjedinjenim Američkim Državama i mesec dana pre premijere u Nemačkoj i ostalim zemljama. Možda zbog kratkih rokova i velike želje da se srpski ljubitelji Makjuanovih dela što pre suoče sa uživanjem u ovoj knjizi prevod možda i najsrećnije urađen. Na nekim mestima prevod se više oslanja na Google Translate, a manje na duh srpskog jezika što pomalo kvari opšti ugođaj.

Mašine kao ja bi trebalo da pročitaju svi ljubitelji naučne fantastike, ali ovaj roman je namenjen pre svega onima koji vole dela Ijana Makjuana. Sigurno je da će i jedni i drugi podjednako uživati u knjizi.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts