Čini se da najpoznatije delo Daglasa Adamsa Autostoperski vodič kroz galaksiju nije jedini roman koji je svoju „karijeru“ započeo kao radio-emisija. Sličan slučaj dogodio se i u Iranu kada su šefovi radio-stanice u kojoj je radio i Hušang Moradi Kermani poželeli da tokom persijske Nove godine imaju prigodnu emisiju za decu. Kermani je rekao da ima ideju za priču o dečaku siročetu koji živi sa svojom bakom. Šefovi su na početku bili skeptični i smatrali su da tema priče nije zgodna za novogodišnje veselo raspoloženje, ali ih je Kermani ubedio da je u pitanju veoma duhovita i zabavna priča.

Ideja je bila radio-drama i niko nije pomislio da bi od nje mogla da nastane televizijska serija. A upravo se to dogodilo. Više od pet stotina dečaka učestvovalo je na kastingu za Madžida Bagbanija, dok je u konkurenciji za njegovu baku Bibi učestvovalo dvadeset iranskih glumica. Serija je premijerno prikazana 2002. godine i doživela je veliki uspeh kako među mlađom tako i među starijom publikom. Snimljeno je 130 epizoda i serija je postala najgledanija mini-serija u Iranu nakon Islamske revolucije.

Negde između radio-drame i televizijske serije objavljena je i knjiga Madžidove priče. U pitanju je zbirka od trideset i devet priča u kojima su prikazane raznorazne smešno-gorke zgode i nezgode tinejdžera Madžida i njegove bake Bibi koji žive u Kermanu u Iranu. Iako žive na ivici bede i na granici gladi, što je uglavnom i uzrok problema u koje upadaju, Madžid i Bibi uvek na stvari gledaju sa svetlije strane. Takođe je, gotovo opipljiva, ljubav između dvoje junaka. Ma koliko Madžid svojim kalamburima dovodio do ludila jadnu staricu u njihovom odnosu uvek ispliva međusobna ljubav koja, poput plime, preplavi sve prepreke i nedaće.

Madžid, koji ima čistu, detinju, neiskvarenu dušu, uvek želi sve najbolje za sebe i svoju baku. Međutim, upravo je ta njegova dobrota i naivnost ono što prouzrokuje niz problema. Madžidova čistota u svetu koji je sve, ali nije čist, izaziva brojne zabavne i smešne situacije. Duhovite opaske, koje prožimaju knjigu, su onaj začin koje ove priče čine još interesantnijim za čitanje.

Kroz ove priče, čitaoci zajedno sa Madžidom, stiču saznanja o velikom svetu koji ih čeka, uče o ponosu, sramoti, stidu, poštovanju, ljubavi, seti i svim onim stvarima koje čine život.

Kermanijeva dela su prevođena na engleski, nemački, holandski, francuski, španski, jermenski, arapski, pa čak i na esperanto jezik. Nedavno je u sjajnom srpskom prevodu sa persijskog jezika Aleksandra Dragovića i Petra Janačkovića i izdavačka kuća Službeni glasnik objavila ovu zbirku priča namenjenu našoj mlađoj publici svih uzrasta. Kermani je i dobitnik nagrade Hans Kristijan Andersen koja se dodeljuje za dela koja su dala tajan doprinos dečjoj književnosti, a bio je i nominovan za „dečjeg Nobela“, nagradu Astrid Lindgren, a u Iranu je izabran za „ličnost svih vremena“ kada je u pitanju literatura za decu i omladinu.

Madžid je mesto susreta Toma Sojera, Haklberi Fina, Olivera Tvista, Grigorija Pecikoze Hajduka i svih onih dobrih duša koje su nas učile kako valja živeti. Madžidove priče su pisane za tinejdžere, ali sasvim lako uz njih mogu uživati i ona deca koja su, tokom godina, malo porasla (ali nikada zaista odrasla). U pitanju je zbirka sjajno ispripovedanih neizmerno duhovitih, ali i poučnih vanvremenskih priča za sve uzraste.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts