Kada se, krajem osamdesetih, Poljska polako otvarala ka svetu i kada je iz nje moglo slobodnije da se putuje, pisac Česlav Miloš je nagovestio da će sledećeg književnog Nobela dobiti pisac poljskog katoličkog romana. Uprkos njegovom optimizmu na ovo je moralo da se čeka gotovo trideset godina. Međutim i kada je poljskoj književnici Olgi Tokarčuk pripala Nobelova nagrada za književnost za 2018. godinu bilo je to u senci medijski popularnijeg Petera Handkea. Zbog skandala u Nobelovom komitetu dobitnici iz dve uzastopne godine proglašeni su istovremeno. Handke za tekuću, a Tokarčuk za prethodnu. Sve ovo je poljsku književnicu i njeno priznanje stavilo u senku njenog austrijskog kolege po peru. U Srbiji je ovo dovedeno na viši nivo gde je Handke i pre Nobelove nagrade bio istovremeno i voljen i prezren.
Ipak, interesovanje koje je u Srbiji već postojalo za dela Olge Tokarčuk nastavilo je da živi, a nagrada je samo doprinela da se njena, kod nas već prevedena i objavljena, dela iznova štampaju i ponovo pojavljuju na knjižarskim policama. Knjige Jakovljeve, Pamtivek i druga doba, Pusti svoje ralo po kostima mrtvih, Beguni… ponovo su počeli da se traže i čitaju. U tom nizu, u izdanju Služenog glasnika i u srpskom prevodu Milice Markić, objavljeno je i najnovije delo Olge Tokarčuk. U pitanju je knjiga Bizarne priče.
Knjiga Bizarne priče je zbirka od deset priča u kojima se autorka prepušta nadnaravnom, fantastičnom, futurističkom… A sve u cilju pronalaženja onih „svetova Olge Tokarčuk“ iz fraze koja se odavno odomaćila u svetskoj književnosti.
U svom eseju Izmišljanje heterotopije. Društvena igra koje je napisala za potrebe predavanja na Forumu za budućnost kulture Olga Tokarčuk predstavlja svoju viziju budućeg, humanijeg boljeg i pravednijeg društva ustrojenog na temeljima novog shvatanja religije, duhovnosti, društvene odgovornosti, ekologije, prihvatanja planete i društva kao jedne celine. Ukratko, u pitanju je modernizovana varijanta new age učenja, zasnovana na realnijim temeljima.
Čini se da su Bizarne priče svojevrsna intelektualna i književna igra, preludijum ka svetu koji autorka jednog dana želi da vidi i van stranica svojih knjiga. Ona dobro poznate hrišćanske ideje pakuje u novo ruho, nudi novi pogled na čovekovu vezu sa prirodom, podseća nas da svet u kome živimo nije jedno mirno već dinamično i nestalno mesto, da je kontrola nad našim postignućima sve teža, da ljudske slobode i demokratija nije nešto što je zauvek dato, kao i da su naše uloge u društvu često uslovljene socijalnim konstruktima.
U priči Putnik čovek tokom leta avionom svojoj saputnici priča o duhu koji ga je proganjao u detinjstvu i o strahu koji je ovaj izazivao kod njega. Biće potrebne godine života da konačno pronikne u pravu prirodu ovog čudovišta.
Priča Zelena deca, ili neobična zbivanja u Volinju, koja je opisao Vilijam Dejvidson, medikus njegovog kraljevskog veličanstva Jana Kazimira već samim naslovom upućuje na drevni stil kojim je pisana. U ovoj priči Dejvid Vilijams, 1656. godine, iz Francuske dolazi na dvor poljskog vladara kako bi, kao njegov lični lekar, učestvovao u pohodu protiv Šveđana. Na tom putu medikus doživljava nesreću i mora neko vreme da provede u zamku lokalnog feudalnog velmože. Tamo se bavi proučavanjem takozvane „zelene dece“, dečaka i devojčice, koja su pronađena u šumi. Deca su divlja, koža im je zelenkasta, a kosa lekovita. Jednog dana devojčica započinje priču o svom poreklu. Jasno je da za stanovnike zamka više ništa neće biti isto.
U priči Zimnica sredovečni čovek nakon majčine smrti pretura po njenim stvarima tražeći dragocenosti ili već neko drugo nasledstvo. Međutim, jedino što mu je majka ostavila jesu tegle zimnice. Ima ih baš mnogo. I od mnogo čega.
Nedugo nakon smrti svoje supruge, gospodin B. Primećuje čudne šavove na svojim čarapama. Nikada ih ranije nije video (ili primetio), ali se čini da svi misle da su šavovi oduvek bili tu. To nije jedina promena koju gospodin B. Uočava. Sa druge strane, svi ostali misle da je sve i dalje normalno. Da li se svet zaista promenio otkrićemo do kraja priče Šavovi.
U priči Poseta upoznajemo jednu sasvim običnu porodicu. Alma, Lena, Franja i naratorka žive u maloj homogenetskoj porodici. Ujutru se automatski uključuju, a uveče se s ljubavlju međusobno isključuju. Već tri godine imaju i dete, malog Halima. Čak ni poseta dva, pomalo nepristojna i previše radoznala, muška egona nije uspela da poremeti njihov porodični mir. Oni su sasvim obična porodica.
Istinita priča započinje, skoro bajkovitim, gostovanjem cenjenog profesora na jednoj konferenciji u inostranstvu. Predavanje je sa uspehom završeno i profesoru ostaje samo još da ode na svečani banket. Međutim, tokom lepe šetnje gradom profesor ugleda ženu koja pada sa pokretnih stepenica. Od svih prolaznika samo joj on priskače u pomoć. I tu započinju njegove nevolje.
U priči Srce zatičemo gospodina i gospođu M. kako žive u skladnom braku. Ona je frizerka, a on je bio vlasnik salona automobila sve dok nije doživeo srčani udar. Nakon toga njegovo zdravstveni stanje je sve lošije te je primoran na transplataciju srca u Kini. Nakon operacije počinje da čuje zov srca i da se zanima za životna pitanja o postojanju i smislu svega. Izgleda da sve odgovore mora da potraži negde u Kini.
U priči Transfugijum glavnja junakinja se vozi svojim auto-autom u jedan od najvećih trensmedicinskih centara na svetu. Cilj joj je da poseti stariju sestru Renatu koja se sprema za proces transfugacije. Uskoro stižu i ostali članovi porodice i prijatelji. Ali, da li je Renata još uvek živa?
Glavna junakinja priče Gora svih svetih je psihološkinja koja je razvila test zahvaljujući kome je moguće veoma precizno otkriti šta će dete postati kada poraste i u kom pravcu će se razvijati njegova ličnost. Ona, na poziv nepoznatog poslodavca, dolazi da testira grupu usvojene dece. Tokom istraživanja smeštena je u obližnji manastir u kome grupa ostarelih i poslednjih časnih sestara mošti sveca iz 16. veka. Izgleda da i deca koju testira imaju veze sa ovim manastirom. Tajna koju kriju manastirske zidine je neverovatna.
Činilo se da će bakterija koja proždire plastiku biti pravi blagoslov za okeane. Međutim, nakon plastike na red su došli i neki drugi materijali, a čovečanstvo je zapalo u još jednu od onih ekonomskih kriza koje prate bolesti, ratovi, masovna umiranja… Sve se to promenilo dolaskom Monodikosa. Niko ne zna odakle se stvorio, ali njegov dolazak označio je novi ekonomski poredak i prosperitet posustalog sveta. Sada, više od tri stotine godina nakon Monodikosovog dolaska Ilon Maser i ostali rekoni imaju težak zadatak da ovog održe u životu. Jasno je da će sa Monodikosovom smrću ponovo nastupiti mračna era, a ovaj se ne oseća baš mnogo dobro. A tu je i pokret otpora. Kako će se sve završiti oktrijte u poslednjoj priči ove zbirke Narodni mesecoslov.
Bizarne priče su namenjene svima onima koji žele da kroz fantaziju otkrivaju realnost. Prošlu, sadašnju ili, čak, buduću. Ove priče predstavljaju svojevrsne putokaze ka „svetovima Olge Tokarčuk“.
Piše: Milan Aranđelović
