Zajednički dnevnik šestoro pisaca s prostora bivše Jugoslavije


Izdavačka kuća Booka krajem marta objavila je knjigu „2020.“, jedinstveni književni poduhvat – zajednički dnevnik šestoro pisaca s prostora bivše Jugoslavije koji kroz svoje intimne ispovesti svedoče o godini koja je duboko potresla čitav svet.

Krajem 2019. Lana Bastašić je došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država s prostora bivše Jugoslavije u 2020. piše zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje.

Činjenica da ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu mogli ni da pretpostave da će pisati o godini koja će promeniti život čitave planete, ovom dnevniku daje poseban šarm.

U zajedničkom dnevniku „2020.“ njih šestoro iz različitih perspektiva opisuje ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.

Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo.

Lana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je zbirke kratkih priča „Trajni pigmenti“ (2010), „Vatrometi“ (2013) i „Mliječni zubi“ (2020), knjigu priča za decu „Nastja crta sunce“ (2015), zbirku poezije „Naivni triptih o Bosni i umiranju“ (2014) i roman „Uhvati zeca“ (2018), za koji je dobila Evropsku nagradu za književnost 2020.

Luiza Bouharaoua (Split, 1985), spisateljica, prevoditeljka i osnivačica udruženja „Skribonauti“, objavila je zbirku priča „Jesmo li to bili mi“ (2019) i uredila kolaborativnu zbirku priča zatvorenica Ženske kaznionice u Požegi i savremenih spisateljica „Nastavi priču“ (2020).

Rumena Bužarovska (Skoplje, 1981) objavila je zbirke priča „Žvrljotine“ (2006), „Osmica“ (2010), „Moj muž“ (2014) i „Nikuda ne idem“ (2018), kao i studiju „O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče“ (2012). Koautorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“.

PROČITAJTE I OVO:  Književno veče: Umetnost sažimanja - evropska kratka priča

Danilo Lučić (Beograd, 1984) autor je dve zbirke pesama: „Beleške o mekom tkivu“ (2013), za koju je osvojio Brankovu nagradu, i „Šrapneli“ (2017), kao i zbirke priča „Sazrevanje modrica“ (2020). Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs.

Dijana Matković (Ljubljana, 1984), spisateljica, novinarka i urednica, objavila je zbirku priča „V imenu očeta“ (2013) i esejistički roman „Zakaj ne pišem“ (2021). Osnovala je i uređivala časopise „Airbeletrina“ i „Državljanska odgovornost“, a trenutno je urednica levičarskog portala Disenz.

Nikola Nikolić (Podgorica, 1989) objavio je tri romana: „Čvor“ (2011), „Meandar“ (2014), „Sirene za uzbunu“ (2019), i zbirku priča „Atakama“ (2016). Autor je serijala razgovora s piscima iz regiona na portalu Kombinat.