Poslednja noć na plaži Tremor je prvi roman pisca kratkih priča i novela Mikela Santjaga. Roman koji je preveden na desetine svetskih jezika autoru je doneo laskavo poređenje sa Stivenom Kingom i Džonom Konolijem. Ostaje pitanje koliko je poređenje bilo čijeg dela sa onim što poslednjih decenija nudi Stiven King predstavlja nešto što bi trebalo da imponuje, ali izdavači očigledno i dalje smatraju da je američki kralj horora i dalje brend čije ime prodaje sve što se nađe pored njega. U svakom slučaju, Poslednja noć na plaži Tremor, osim nekoliko motiva, nije uporediva sa onim što izlazi iz kuhinje Stivena Kinga. I to je, zapravo, odlično.
Inspiraciju za ovaj roman Mikel Santjago je dobio kada je sa prijateljima posetio varošicu na irskoj obali Donegala. Radnja romana smeštena je u jugoistočni irski gradić Tremor koji se od dolaska železnice 1853. godine sporo, ali konstantno, širi. Tremor je česta destinacija brojnih turista, a okolina je poznata i po velikom broju megalitskih struktura koje svedoče o postojanju ljudskih zajednica na ovim prostorima davno pre dolaska Rimljana i Saksonaca.
Tremor je toliko uspavan grad da se najveći i jedini istorijski događaj kome je ovaj gradić svedočio desio davne 1921. godine tokom irskog rata za nezavisnost. Grupa od pedesetak lokalnih dobrovoljaca IRA-e pokušala je da napravi zasedu britanskim trupama. Međutim, genijalan i prost plan nije uspeo jer, zbog mraka koji veliki stratezi nisu uzeli u obzir, pobunjenici nisu ništa videli. Tokom propale zasede irske patriote su ostale bez dvojice hrabrih drugova, dok su dvojica ranjeni. Lokalni Gazimestan na kome se odigrala ova slavna bitka danas nosi naziv po jednom od poginulih dobrovoljaca.
U takvu varošicu Mikel Santjago smešta radnju romana Poslednja noć na plaži Tremor. Pastoralno okruženje idealno je za Pitera Harpera, darovitog kompozitora filmske muzike, koji je posle razvoda i burnog perioda koji je usledio ostao bez voljene supruge, dvoje divne dece i jedne još divnije inspiracije. Iznajmio je kolibu na plaži Tremor, nekoliko kilometara udaljenu od istoimenog gradića i isto toliko daleko od najbližih komšija, starog bračnog para Koganovih.
Vraćajući se sa jedne večere koju su Lio i Mari Kogan organizovali Pitera Harpera udara grom. Nakon nesreće, koju je srećnim slučajem preživeo, Pitera počinju da progone nepodnošljive glavobolje praćene noćnim morama i(li) lucidnim snovima u kojima vidi jezive događaje u koje su upleteni meštani Tremora. Nedugo posle toga Piteru u posetu dolaze deca, sin Jip i ćerka Beatris. Ne pomažu mu ni seanse hipnoze kod čuvenog psihoanalitičara, a granica između snova i jave postaje sve bleđa. Piterova kao devojka Džudi za sobom, takođe, vuče repove jezive prošlosti, a ni Lio i Mari Kogan nisu u Tremor došli bez teških kofera punih loše prošlosti.
Kada shvati da njegove noćne more polako počinju da se ostvaruju Piter Harper mora da dela ako želi da zaštiti sebe, svoju porodicu i prijatelje. I to veoma brzo!
Mikel Santjago piše veoma filmičnim stilom. Dok čitamo roman sa lakoćom vidimo slike i scene koje se smenjuju pred našim očima. Romanu nedostaje emocionalna veza sa junacima. Čini se da nas je autor više emotivno vezao za samo poprište dešavanja romana, gradić Tremor, nego za likove koji se pojavljuju. Verovatno je i samom Santjagu bilo lakše da se zaljubi u grad i predele koje je stvarno video, nego u likove koje je, po ličnom priznanju, izmislio.
Sa druge strane, delovi knjige koje se bave paranormalnim dešavanjima i opisi u kojima se prepliću stvarnost i noćne more deluju veoma jezivo. Strašnije i od romana Stivena Kinga. Ideje koje se tiču nestvarnog su veoma originalne i interesantne. Upravo su delovi romana koji se bave njima i najzanimljiviji za čitanje.
Poslednja noć na plaži Tremor je triler sa elementima paranormalnog idealan za sve one koji vole ovakvu vrstu literature. Da je leto, napisao bih da je idealna knjiga za plažu. Ali pošto je u pitanju zimski period ni udobna fotelja i subotnje veče nije loše okruženje za čitanje ove knjige.
Piše: Milan Aranđelović
