“Šta znači voleti” je lična i intimna priča o odrastanju i zarevanju, priča o čitavoj jednoj generaciji mladih intelektualaca i njihovom odnosu prema životu, priča o ljubavi, prijateljstvu, književnosti i Mišelu Fukou.
Kada je francuski list Liberasion objavio vest o smrti Mišela Fukoa u njima su spomenute glasine da je preminuo zbog zdravstvenih problema izazvanih, tada još novim, virusom HIV-a. Već sutradan je Le Monde objavio medicinski izveštaj koji su odobrili članovi Fukoove porodice u kome se ne spominje ovaj virus.
Iznošenju Fukoovog tela iz mrtvačnice prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi, među kojima su bili njegovi prijatelji, članovi akademske zajednice i poštovaoci lika i dela preminulog istoričara i filozofa. Tom prilikom je francuski filozof Žil Delez održao dirljiv govor u kome je citirao delove iz Fukoove Istorije seksualnosti. Ubrzo nakon toga telo je sahranjeno na skromnoj ceremoniji u selu u kome je živela majka preminulog.
Revoltiran odnosom koji su prema njemu imali u bolnici Fukoov partner Danijel Defert osniva prvo udruženje za podršku obolelima od side u Francuskoj.
Mišel Fuko je rođen u imućnoj provincijskoj porodici koja je dala generacije uglednih lekara. Roditelji su mu pružili vrhunsko obrazovanje nadajući se da će nastaviti porodičnu tradiciju i postati hirurg. Ipak, školovanje mu predstavlja pakao iz kojeg traži izlaz u samopovređivanju i u mislima o samoubistvu. Nakon neuspešnog pokušaja suicida, pod pritiskom oca, mladi Mišel odlazi kod uglednog pariskog psihijatra gde će otkriti da većina njegovih problema potiče od sakrivanja i obuzdavanja sadomazohističkih i homoseksualnih impulsa i želja.
Istorija čovečanstva tome nas uči: sin ne može razumeti suštinu ljubavi koju mu otac prenosi dok se ne pojavi onaj koji je sposoban da mu je prikaže u drugačijem svetlu. Treba vremena da se shvati šta znači voleti.
Mnogo lekovitije od psihijatra na njega deluje pariska gej scena koju je otkrio. Upušta se prvo u vezu sa dilerom droge, a zatim i sa transvestitom. Dvadesete godine života mahom provodi u inostranstvu gde mu se čini da je njegova seksualnost pod manjim nadzorom i van pogleda javnosti.
Sve to vreme napreduje na francuskoj akademskoj lestvici koja će ga na kraju dovesti do mesta čuvenog predavača na College de France gde je imao katedru koju je nazvao Istorija sistema mišljenja.
A kako je izgledao privatni život ovog slavnog francuskog filozofa i političkog aktiviste? Kakav je bio kada se svetla u amfiteatru fakulteta ugase?
Odgovor na to pitanje pokušao je da nam ponudi Matije Lendon u svojoj knjizi Šta znači voleti koju je u prevodu Marka Drče objavila izdavačka kuća Akademska knjiga.
Lendon je poznati francuski novinar i književnik čije su knjige dobile mnogobrojne nagrade. Zanimljivo je da se jedan njegov roman našao na udaru cenzure kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo nameru da ga zabrani zbog scena silovanja i mučenja dvoje mladih zaljubljenih tinejdžera koje su u ovom delu opisane. Pod pritiskom intelektualne elite od ove ideje se odustalo.
Lendonov brat je francuski glumac i filmadžija Vinsent Lindon, a otac ugledni izdavač koji je, između ostalih, otkrio Margaret Diras.
Kada je imao dvadeset i tri godine Lendon je počeo intenzivno da se druži sa Fukoom i da odlazi u njegov stan u ulici Vožirar. Tamo su se okupljali i drugi mladići sličnih interesovanja. Ovaj stan postao je njegov drugi dom u kome je provodio više vremena neko kod svojih roditelja, a godinu dana je u njemu i zvanično živeo.
Ništa se ne može porediti sa ulicom Vožirar po tome koliko vrvi od života.
Pedesetineštogodišnji Fuko ostavljao je svoj stan mladićima i devojkama koji su tu dolazili i odlazili kako im se prohte. Kada je bivao u Parizu dočekivao ih je i ugošćavao, a za vreme njegovog odsustva ostavljao im je ključeve po uslovom da zalivaju biljke.
Dovoljno slobode koje su mladim ljudima najvažnije u formativnim godinama na njih su delovale lekovito i oslobađajuće. Fuko je dobro znao do čega može da dovede ako mladi ljudi bivaju prinuđeni da obuzdavaju svoje strasti, želje i potrebe. Još uvek se sećao kako je bolno osećati se sputano i zarobljeno u sopstvenoj koži.
„Peder, narkoman i prijatelj Mišela Fukoa“, bele su reči kojim je Lidnona pokušao da ocrni poznanik koji mu baš i nije bio naklonjen. A to je i najsažetiji i najbolji opis onoga što se dešavalo u ulici Vožirar. Gosti su koristili droge, vodili ljubav, gledali filmove, diskutovali, klopali, bacali frizbi i bili prijatelji.
Ovo nije knjiga o Fukoovoj filozofiji ili analiza njegovih dela ili izdavačke politike Lindonovog oca, već dnevnički zapisi mladog čoveka koji tek zakoračuje u život. Svi oni, zajedno sa Francuskom, prolaze kroz društveno, civilizacijsko i seksualno oslobođenje i stvaraju temelje novog sveta u kome danas živimo. A neki od njih postaju i stubovi društva.
Ljubavnici prolaze, Mišel zauvek ostaje.
Ovo nije ni knjiga lake pornografije sa obiljem opisa dekadencije. Naprotiv. Sve je nagovešteno ili rečeno, ali bez ulaska u nepotrebno detaljisanje. Autor književnih redova je imao dovoljno poverenja u maštu svojih čitatelja, te je njima prepustio da doslikaju nagovešteno.
Dok je prva polovina knjige posvećena godinama koje je Lendon proveo u ulici Vožirar sve do Fukoove tragične smrti, drugo deo obuhvata period posle sahrane. U tom drugom delu u fokusu su porodični odnosi, a naročito Lendonov zaoštren odnos sa ocem ispunjen usponima i padovima.
Šta znači voleti je lična i intimna priča o odrastanju i zarevanju, priča o čitavoj jednoj generaciji mladih intelektualaca i njihovom odnosu prema životu, priča o ljubavi, prijateljstvu, književnosti i Mišelu Fukou.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Optimist
