Ћирилица, иако једно од најважнијих писама словенске културе, није једно од најстаријих писама на свету, како се често погрешно тврди. Историјски подаци показују да је настала у 9. и 10. веку, док многа друга писма имају хиљадама година дужу традицију.
Порекло ћирилице
Ћирилица се развила из глагољице, писма које су у 9. веку осмислили византијски мисионари Ћирило и Методије. Глагољица је била сложено и визуелно специфично писмо које није имало директне паралеле са тадашњим доминантним алфабетима, али је служила за записивање старословенског језика.
После смрти Ћирила и Методија, њихови ученици су у Бугарској, под заштитом цара Симеона I (владао 893–927), прилагодили грчки алфабет и створили ново писмо – ћирилицу. Ћирилица је названа по Ћирилу, али он лично није учествовао у њеном стварању.
Упоређење са другим старим писмима
Ако се ћирилица упореди са другим историјским писмима, јасно је да није међу најстаријима:
Клинасто писмо (Сумери, око 3100. п.н.е.) – једно од првих познатих писама на свету.
Египатски хијероглифи (око 3000. п.н.е.) – сложено писмо древног Египта.
Феничански алфабет (око 1200. п.н.е.) – предак већине данашњих европских писама, укључујући грчки, латински и словенска писма.
Грчки алфабет (8. век п.н.е.) – основа за развој латиничног и ћириличног писма.
Латинично писмо (око 7. век п.н.е.) – настало из грчког писма преко етрурског утицаја и постало доминантно у западном свету.
Ћирилица је, дакле, релативно младо писмо у односу на многа друга. Иако има дугу традицију међу словенским народима, њено порекло је уско повезано с грчким алфабетом и није древно у глобалним оквирима.
Одакле потиче мит о старости ћирилице?
Мит о ћирилици као једном од најстаријих писама може проистећи из националног поноса и потребе да се нагласи њен значај. Такође, постоји мешање између ћирилице и старијих облика словенског писма, као што је глагољица, која је нешто старија, али и даље далеко млађа од древних писама попут клинастог или хијероглифа.
Иако није међу најстаријима, ћирилица је једно од најтрајнијих и најраширенијих писама у словенском свету, прилагођено кроз векове и опстало до данас у неколико варијанти. Њена важност није у њеној старости, већ у њеној улози у културном и језичком идентитету многих народа.
