Misao i strast o Serenu Kjerkegoru


Izdavačka kuća Dereta upravo je objavila knjigu Misao i strast Miloša Todorovića.

Delo danskog filozofa Serena Kjerkegora značajno je uticalo na mnoge mislioce u egzistencijalističkim tradicijama: Hajdegera, Sartra, Jespersa… ali i na mnoge druge. Ludvig Vitgenštajn ga je opisivao kao „sveca” i „daleko najdubljeg mislioca” devetnaestoga veka. Pored uticaja na filozofe i teologe, Kjerkegorova misao inspirisala je mnoge romansijere i pesnike: Henrika Ibzena, Franca Kafku, Migela de Unamuna, Džona Apdajka… slikara Edvarda Munka, režisera Karla Teodora Drajera, psihijatre i psihoterapeute Ludviga Binsvagera, R. D. Lainga, Irvina Jaloma…

Tematski višeslojno delo predmet je sveobuhvatne studije profesora Miloša Todorovića – Misao i strast. Teško da bi se našle dve druge reči koje tačnije definišu Kjerkegorov život i delo. Terminološka i misaona ravan, semantički intenzitet i stilske valere kompleksnih i sveobuhvatnih misli, inovativni komentari i tumačenja, čine ovu knjigu jednom od najboljih studija o životu i delu Serena Kjerkegora, čak i ako poredimo slične biografske studije Alastera Heneja (2001) (objavljena iste godine kada i prvo izdanje Todorovićeve studije), Stivena Bekhausa (2016) i Kler Karlajl (2019). Prepoznavanjem raznolikih tema i uticaja, ova studija jasno ukazuje na autentične obrate u filozofiji u kontekstu sveukupnog prožimanja spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta i vere kao najvišeg i najdubljeg otajstva u čoveku.

PROČITAJTE I OVO:  RADAROVA NAGRADA ZA ROMAN GODINE? Hoće li Srbija dobiti još jednu književnu nagradu?
PROČITAJTE I OVO:  Kako je komedija ubila dobru knjigu

Miloš Todorović (1948, Beograd), diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na postdiplomskim studijama bio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u Kelnu i Vupertalu, a na ovom poslednjem je kod prof. dr Volfganga Jankea i doktorirao radom na temu Die Spuren der Ursprunghaftigkeit metaphysischer Zeitbegriffe – Plato und Kant über Zeit. Penzionisan je kao redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Odsek za filozofiju. Glavni predmet njegovog interesovanja su savremena filozofija, klasična nemačka filozofija, ontologija. Objavio knjige: Misao i strast (I izd. 2001, II izd. Dereta, 2024), Kratke rasprave, Obesvetovljenje čoveka, kao i brojne radove. Sa nemačkog jezika preveo dvadeset knjiga, između ostalog dela J. G. Fihtea, F. V. J. Šelinga, G. V. F. Hegela, A. Šopenhauera, S. Kjerkegora, V. Vindelbanda, V. Diltaja, K. Jas-persa, M. Hajdegera.