Hronika nastranosti je prvo delo glasovitog novinara Dušana Miklje koje sam pročitao. Na početku sam bio skeptičan, kao i uvek kada je u pitanju selebristika jer sam ranije imao neka loša čitateljska iskustva u delima slavnih domaćih spisatelja kao što su izvesni Nole i Đani. MEĐUTIM.
Hronika nastranosti je zbirka priča, romansiranih anegdota i stvarnih događaja vezanih za živote slavnih diktatora i njihovih ništa manje servilnih podanika. Miklja je na majstorski način provukao sve te Velike Face i njihove Male Crve kroz sito i rešeto ironije i sarkazma, tako da nama ne preostaje ništa drugo nego da se valjamo od smeha dok čitamo o zgodama nezgodnih diktatora širom sveta. Da ne bude da je i sam autor podlegao autocenzuri o kojoj tako rado sa podsmehom piše u ovoj zbirci su mesta našli i neki junaci našeg doba. Tu je, na primer, slučaj onog genijalnog ministra koji je želeo da napravi kanal Vardar-Morava…
Ono što me je lično zabrinulo tokom čitanja ovog dela jeste što sam u pojedinim (ne) delima slavnih afričkih i azijskih despota (od kojih su neki bukvalno jeli svoje političke protivnike i pripadnike demokratske i proevropske opozicije) prepoznao i izvesne stvari koje naš demokratski izabrani predsednik već uveliko primenjuje. Ne mislim baš na primenjeni kanibalizam kao demokratsko sredstvo u borbi protiv političkih protivnika, ali gde ima dima ima i roštilja.
Hronika nastranosti je zabavna, duhovita i inteligentno napisana zbirka priča uz koju mogu da uživaju kako ljubitelji diktature, tako i njihovi protivnici.
Piše: Milan Aranđelović
