Penzionisani FBI agent pokrenuo je istragu kako bi utvrdio ko je Gestapou otkrio skrovište u kome se, zajedno sa svojom porodicom, skrivala Ana Frank.
Vins Pankok, zajedno sa svojim timom koji čini devetnaest forenzičara, koristi istraživačke tehnike koje su se razvile u poslednjih nekoliko decenija kako bi došao do konačnog odgovora na pitanje o tome da li je hapšenje porodice Frank posledica nesrećnih okolnosti ili izdaje.
Muzej Kuća Ane Frank izašao je u susret ovoj inicijativi i istražnom timu dopustio da pregledaju sve arhive koje su u njihovom posedu. Na češljanju ove dokumentacije radiće bivši detektivi, istoričari i psiholozi, a tok istraživanja će biti sniman i dokumentovan na internetu.
Prošle godine je muzej Kuća Ana Frank objavio sopstveno istraživanje u kome stoji kako je veoma moguće da je otkrivanje skloništa u kome se Ana Frank sa svojom porodicom skrivala posledica nesrećnih okolnosti, a ne izdaje neke određene osobe. Ipak, na kraju je potvrđeno da za ovakve tvrdnje ipak nema čvrstih dokaza.
Pankok tvrdi da svoj rad temelji na novim informacijama sadržanim u, od nedavno javno dostupnim, arhivama koje su nakon rata poslate u SAD.
Nemačka služba bezbednosti imala je sve informacije vezane za hapšenje, ali se do sada smatralo da su ovi dokumenti uništeni tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine.
„Proveo sam dosta vremena u Nacionalnom arhivu Sjedinjenih Država i pronašao dosta dokumentacije iz Amsterdama za koje su mi rekli da ne postoje“, rekao je Pankok. „Neki od dokumenata su oštećeni vatrom i vodom, a neki su na nemačkom jeziku, tako da će za sve ovo biti potrebno malo vremena. Pronašao sam spisak Jevreja koji su uhapšeni jer ih je neko prijavio, kao i spiskove doušnika i agenata Gestapoa koji su radili u Amsterdamu.“
Pankok, koji je svojevremeno radio kao prikriveni agent u istragama vezanim za kolumbijski šverc narkotika, kaže kako njihov cilj nije da nekoga krivično gone.
„Jedino što želim jeste da rešim poslednji slučaj u mojoj karijeri“, kaže Pankok. „Ne postoji zakonsko ograničenje za istinu.“
„Uprkos decenijama istraživanja, izdaja kao polazna tačka celog slučaja nikada nije dovela do nekih konkretnih odgovora“, rekao je izvršni direktor muzeja Kuća Ane Frank Ronald Leopold. „Ipak smo zainteresovani da vidimo rezultate ove istrage.“
Istraga je započela javnim pozivom da svako ko zna nešto o hapšenju Ane, njenog oca Ota, majke Edit, sestre Margo i još jedne porodice koja se skrivala sa njima javi istražiteljima.
Nakon što su uhapšeni Ana i njena porodica odvedeni su prvo u tranzitni logor Vesterbrok, a zatim i u Aušvic. Na kraju je Ana Frank završila u logoru Bergen-Belzenu gde je i preminula od posledica tifusa svega nekoliko dana pre nego što je logor oslobođen.
Kada se Oto Frank vratio iz Aušvica otkrio je da niko od njegove porodice nije preživeo. Za otkrivanje njihovog skloništa Gestapou okrivio je Vilijema Van Merena koji je radio kao pomoćnik u Otovoj radnji , koga je i Ana u dnevniku pomenula, s napomenom da on zna za sklonište i da njen otac nije siguran u njegovu lojalnost. Suočen s istragom, Van Meren je porekao da je otkrio sklonište. Istraga koje je u dva navrata (1948. i 1963. godine) sprovela holandska policija nije došla do bilo kakvih dokaza protiv Van Marena. Policija je kasnije kritikovana zbog prekomerenog usredsređivanja na jednog osumnjičenog.
„To i nisu bile prave istrage“, kaže Pankok. „Na osnovu dokumentacije vidim da postoje brojna pitanja koja su bez odgovora.“
Istraživači su najavili kako će rezultate istrage objaviti 04. avgusta 2019. godine, tačno sedamdeset i pet godina nakon hapšenja porodice Frank.
Ana Frank je simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu. Njen dnevnik, potresna ispovest devojčice čiji se život završio u logoru, preveden je na 39 jezika i, za tri posleratne decenije, objavljen u 15 miliona primeraka. Dnevnik Ane Frank jedna je od deset najčitanijih knjiga na svetu prema podacima Uneska, nalazi se među 35 dokumentarnih dela uvršćenih u Uneskov registar Sećanje sveta u kojem su dela od „univerzalnog značaja”.
Izvor: The Guardian
