Trinaest hodočasnika za Tokio započinju svoje priče. Nalaze se na najmodernijem aerodromu, imaju mobilne telefone, čitaju Tajm… Ipak, njihove priče kao da nisu sa ovog sveta, kao da je ekser realnosti popustio, a priče su se u duhu magičnog realizma, kada već njihovi pripovedači nisu mogli, vinule nebu pod oblake.

Tokio otkazan je prvi roman Rana Dasgupta, britanskog pisca trajno nastanjenog u Delhiju, koji samo uslovno možemo proglasiti romanom jer je, zapravo, u pitanju zbirka sasvim različitih priča.

U svom romanu Dasgupta nas dovodi na, ne toliko misteriozni koliko, neimenovani aerodrom gde nas upoznaje sa grupom nepoznatih ljudi čiji je let otkazan zbog oluje. Većina putnika boinga 747 je srećno smeštena u obližnjim hotelima i prenoćištima. Većina, ali ne i svi. Trinaest nesrećnika i nesrećnica ostaju prepušteni sami sebi, na milost i nemilost aerodromskog terminala na kome moraju da provedu besanu noć pre nego što, narednog jutra, konačno krenu za prestonicu Japana.

Sve ovo deluje kao divan uvod u neku horor knjigu koju bi napisao američki kralj strava dosadnih romana Stiven King. Međutim, Dasgupta nije pisac trivijalne literature rođen u Portlandu već ozbiljni autor rođen, simbolično, u Kenterberiju. Prosto je rođen da njegovo delo bude povezivano sa Kanterberijskim pričama Džefrija Čosera. U ovom delu iz 14. veka Čoser opisuje grupu hodočasnika koji su krenuli na put od Londona do Kanterberija da bi se poklonili grobu Svetog Tomasa Beketa u Katedrali u Kanterberiju. Oni se nalaze u krčmi gde se dogovaraju da na svom putovanju, što bi Tolkin rekao, „do tamo i nazad“ svako ispriča po nekoliko priča, a autor najbolje dobija večeru koju će platiti svi ostali.

Kao i u delu svog zemljaka tako i Dasguptini putnici odlučuju da svoje robovanje dosadi prekrate pričajući po jednu priču. Na sreću, ima ih tačno trinaest. Trinaest priča je dovoljno da se dočeka spasonosno jutro.

Trinaest hodočasnika za Tokio započinju svoje priče. Nalaze se na najmodernijem aerodromu, imaju mobilne telefone, čitaju Tajm… Ipak, njihove priče kao da nisu sa ovog sveta, kao da je ekser realnosti popustio, a priče su se u duhu magičnog realizma, kada već njihovi pripovedači nisu mogli, vinule nebu pod oblake.

U priči Krojač saznajemo kakva će sudbina zadesiti krojača kada princ Ibrahim zatraži od njega da mu sašije najveličanstveniji ogrtač na svetu. Mladi sanjar Tomas u priči Urednik uspomena upoznaje misterioznu staricu koja se seća svih svojih uspomena, čak i onih koje će tek da doživi. Ubrzo nakon toga Tomas počinje da radi za tajnu službu kao urednik uspomena koje će nakon njegove redakcije, uz novčanu nadoknadu, biti vraćene njihovim zakonskim vlasnicima. U priči Milijarderov san upoznajemo indijskog bogataša koji ne može da spava jer nema dece. U potrazi za snom on klonira samog sebe i dobija blizance sa čudnim moćima. Klaus Kaufman, junak priče Kuća frankfurtskog kartografa, je naizgled običan kartograf iz Nemačke. Tokom putovanja u Tursku život mu spase čudna starica koja zauzvrat traži da njena neobična ćerka živi sa njim. Međutim, niti je ona tako neobična niti je on tako običan kao što na prvi pogled deluje. Radnja na Aveniji Medison nam priča o tome šta se zgodi kada se upoznaju vanbračni sin Roberta De Nira (koji, ironije li, radi kao taksista u Njujorku) i vanbračna ćerka Martina Skorsezea i kada pronađu magične biskvite. U priči Nadvožnjak upoznajemo lenjog mladića Marlbora koji postaje ekonomski savetnik lokalne nigerijske bande kriminalaca. Lutka je priča o prezaposlenom Japancu koji se zbog previše posla otuđuje od svoje zakonite supruge i istovremeno upušta u emotivnu i erotsku vezu sa lutkom koju je sam napravio. Prebeg je priča o Bernaru Dusoliju misterioznom biću iz Pariza koji živi večno, a deo svog postojanja provede u ljudskoj formi. Pogodba u tamnici je priča o siromašnoj devojci Katji koja zahvaljujući svojoj sposobnosti uvida u ljudsku dušu šije jorgane koji imaju terapeutsko dejstvo. A onda počinje da radi u SM seks klubu gde za velike novce muči bogatu klijentelu. Srećni čistač ušiju govori o seoskom brici, majstoru u čišćenju ušiju, koji je toliko siromašan da nema ništa osim svoje sreće. Uskoro će biti prinuđen da bira između novca i ljubavi. U priči Recikliranje snova mladić Gustavo, pogođen ekonomskom krizom koja je osiromašila Argentinu, tražeći načina da zaradi novac nudi prenoćište i hranu beskućnicima u zamenu za njihove snove od kojih pravi televizijski program. Međutim, i sam postaje žrtva svojih snova.

Živahnu Čoserovu satiru Dasgupta zamenjuje dosta sumornijom slikom sveta u kome živimo i u kome su ljudi, uprkos društvenim mrežama sve otuđeniji, gde tehnološki napredak i bogatstvo ne donose sreću, gde su duboki odnosi među ljudima plitki, a ljudi usamljeni čak i kada stoje u uličnoj gužvi. Iako se radnja romana, ili zbirke priča, dešava u raznim gradovima širom sveta autor na taj način ne želi da ostavi utisak romantike ili egzotike već da nam pokaže kako ljudi mogu biti nesrećni bilo gde i svuda.

Uprkos svemu očigledno je i da je Tokio otkazan prvo delo mladog autora koje zbog toga pati od nekoliko slabih strana. Uvodni deo je predugačak, delovi između priča su nepotrebni. Priče i dalje deluju nepovezano. Iako priče pričaju ljudi sa raznih krajeva sveta, iz drugačijih kultura, raznih rasa, polova i godina sve priče i dalje imaju jedan pripovedački ton i isti glas.

Priče su dovoljno čudnovate za uživanje u njima, ali nećemo osetiti ništa spektakularno čitajući ih.

Tokio otkazan je zbirka svojevrsnih modernih bajki koje pokazuju mračnu stranu života u 21. veku. Ovo, ipak, nije obično moderno čitanje i prepričavanje klasičnih priča već potraga za sasvim novim izrazom kojim će autor na originalan način opisati vreme i svet u kome živimo.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts