Stefan Mijatović je mlad čovek koji, kao zdravstveni radnik, stoji u prvoj liniji odbrane protiv virusa koji već dve godine ugrožava planetu. Osim svoje superherojske dužnosti, Mijatović je i autor romana Mesečev ratnik. Ipak, put do ovog romana nije bio lak. Ko zna da li bi rukopis ugledao svetlo dana da nije bilo entuzijasta okupljenih oko Autostoperskog vodiča kroz fantastiku, a pre svega Kristijana Šarca. Kako je izgledao put od rukopisa do objavljivanja, sa kojim nedaćama se mladi autor suočio, kakve savete ima da ponudi onima koji tek započinju put do objavljivanja knjige možete pročitati u ovom intervjuu.
- Zašto ste se odlučili za epsku fantastiku?
Pre nego što bilo šta kažem što će me na dalje inkriminisati, moram da kažem kako mi je veliko zadovoljstvo što mogu da razgovaram sa tobom Milane i što možemo da mogu da ti odgovorim na nekoliko pitanja. Epska fantastika je jedan fascinantan žanr, na očigled tako jednostavna, a opet tako kompleksan, da je teško ne biti privučen njima. Poput arabeske sačinjene iz jednog komada kamena ili tibetanske mandale, može da vas uvuče u svoj svet nepreglednih šara i oblika i da vam pruži utočište iz sivo-crnog postmodernističkog sveta u kom živimo, koji je napola sajber-pank za ljude koji su živeli pre pre pola veka, a napola hakslijevska distopija. U takvom svetu, nemati želju za bilo kakvim eskapizmom, zahteva ili snagu volje koju nemam, ili slepilo za sve ono što nas okružuje.
- Ko su Vam književni uzori?
Svaki pisac kog sam čitao mi je književni uzor, i nijedan od njih. Postoje pisci kojima se uporno vraćam i čitam ih iznova, kao što su Milorad Pavić, Isak Asimov, Stanislav Lem, kao i još neki drugi. U neku ruku, moglo bi se reći da i nemam „uzore“, bar ne u onom smislu da volim da se ugledam na nečije pisanje. Volim da verujem da čitajući knjige, hvatam mrvice koje padaju sa stola gozbe velikih književnika i od tih mrvica ja učim i pokušavam da stvorim nešto svoje.
- Šta mislite o poslednjoj sezoni serije Igra prestola? Mnogi su bili razočarani, a Vi?
Moram priznati da detaljno nisam ni odgledao ništa nakon četvrte sezone Igre prestola, negde od momenta kada su se serija i knjige rastale i svaka je pošla svojim putem. Ipak, ispratio sam događaje koji su se desili na kraju serije i moram priznati da to nije ono što sam očekivao, kao ni mnogi drugi. Da li sam razočaran? Ne bih to mogao da kažem. Moja očekivanja svakako nisu bila prevelika od reditelja ove serije, tako da ni sam završetak, koji je po meni isuviše nedorečen i zbunjujući, nije ostavio gorak ukus, koliko ukus nečeg nedovršenog i neusklađenog.
- Kako Vam za sada deluje serija Točak vremena?
Kao veliki ljubitelj ovog serijala (a Točak vremena je bukvalno prvi serijal fantastike koji sam željno iščekivao i kupovao, koji mi je otvorio vrata ka mnogim drugim piscima, kao što su Sanderson, Rotfus, Skot Linč, Martin i drugi), moram priznati da u ovom slučaju jesam veoma razočaran. Naravno, niko normalan ne bi mogao da očekuje doslovno prebacivanje iz pisanog formata u seriju, ali izrazito guranje agende i menjanje ključnih stvari u serijalu, po mom mišljenju, ne vodi ničemu dobrom, niti će doprineti uspehu serijala.
- Da li naš Marko Kraljević zaslužuje da dobije seriju na Netfliksu?
Apsolutno, da. Čak sam i lično razmišljao da bi mogla da se napravi scenario za takvu seriju, ali ne verujem da bi Netfliks ikada pristao na tako nešto. Odnosno, pristao bi, ali pod tolikim teretom izmena, da bi se takva serija „dopala“ zapadnom tržištu, da to više ne bi ni bio Marko Kraljević. Ideja je, svakako, veoma primamljiva, ali nisam sigurna da je izvodljiva za međunarodne vode. Mogao bi da se napravi dobar scenario, baziran na narodnim pesmama, ali ne verujem da bi takav scenario mogao da bude politički korektan.
- Roman Mesečev ratnik ste pisali oko šest meseci, a dok je objavljen prošlo je još četiri godine. Gde je „zapelo“?
Nedostatak finansija je ono što je blokiralo mogućnost da se roman objavi relativno rano nakon završetka pisanja istog. Svi izdavači su tražili da troškove izdavanja snosim lično, što kao student nisam mogao da uradim. Tek kada sam upoznao Kristijana Šarca i sjajnu ekipu iz Autostoperskog vodiča kroz fantastiku, koji su bili voljni da izdaju moju knjigu o njihovom trošku, Mesečev ratnik je mogao da ugleda svetlost dana.
- Šta Vam je najviše pomoglo u procesu objavljivanja romana?
Najviše mi je pomogao sam urednik. Proces objavljivanja romana je jedno nesvakidašnje iskustvo za mene, izvestan test volje da se delo, koje u suštini jeste gotovo, do kraja uglanca i predstavi svetu u sjaju koje zaslužuje. Ovde čak i ne govorim o svom romanu, već o čitavom konceptu. Kao što skupltor svoje delo pre izložbe dodatno uglačava i glanca, tako i knjige moraju pre objavljivanja da budu u najboljem izdanju za izlazak u svet.
- A kakvu vrstu pomoći biste voleli da ste imali, a niste?
Voleo bih da sam imao (a i da imam u sadašnjem vremenu), još ljudi koji bi imali dovoljno slobodnog vremena da mogu da čitaju rukopis knjige, a i u koje bih imao dovoljno poverenja da su iskreni prema meni. Negativna kritikaje podjednako motivišuća kao i pozitivna, ako je iole konstruktivna.
- Na koji način promovišete Vašu knjigu? Koji kanali su Vam, kao autoru samo jedne knjige, dostupni?
Društvene mreže su glavne u ova vremena. Fejsbuk i instagram prevashodno, kao i pojedini blogovi. Dosta je teško doći do pisanih medija, a do televizije gotovo nemoguće. Promocije uživo su dosta teške za izvođenje u vreme pandemije, jer kao lekar ipak smatram da nije mudro u ovom trenutku izvoditi javne događaje u zatvorenom prostoru sa nekim brojem ljudi, makar i radi prodaje knjiga.
- Da li imate neki savet za one koji bi tek da se upuste u avanturu koja se zove pisanje i objavljivanje prve knjige?
Jedini savet koji mogu da dam je: Čitajte i pišite. Jedino na taj način ćete napredovati u pisanju.
- Kada možemo da očekujemo Vaš naredni roman Maske Opsenara?
Voleo bih da mogu to precizno da kažem. Na žalost, moje poslovne obaveze me poprilično ograničavaju i ne daju mi previše slobodnog vremena za pisanje, ali se nadam da ću ga ove godine završiti, te da će ugledati svetlost dana sledeće godine.
Razgovarao: Milan Aranđelović
