„’Politikin Zabavnik’ je u mom životu od rane mladosti bio kao neki svetionik, kao praznik koji iščekujemo svakog petka. ’Zabavnikova’ nagrada za najbolje književno delo za mlade objavljeno u prošloj godini, za mene je najlepša”, kaže Simeon Marinković, dobitnik ovog prestižnog priznanja za knjigu „Stilske igre”, u izdanju „Kreativnog centra”. „Čini mi se da sam sada odjednom postao deo tog sna, koji ’Politikin Zabavnik’ prenosi i neguje tolike decenije. To je san o čudesnom svetu, o beskrajnim mogućnostima ljudskoga duha”. Ovoga puta, pored Simeona Marinkovića, nagrađen je i Dejan Aleksić, za knjigu „Cipela na kraju sveta”, takođe, u izdanju „Kreativnog centra”. Na početku knjige „Stilske igre” nalazi se basna o gavranu i lisici. Lukava lija na prevaru je izmamila od sujetne ptice komad sira, tako što je hvalila njeno perje, pa je htela da čuje i lepotu glasa. Iz otvorenog gavranovog kljuna tako je ispalo parče sira. Simeon Marinković varira ovu priču kroz najrazličitije stilove, počev od novinarskog, muzičkog, preko realističnog, romantičarskog, do pogrdnog, istorijskog i elegičnog.

Simeon Marinković, krajem osamdesetih godina bio je i savetnik za pitanja obrazovanja u Vladi Republike Srbije. Tokom devedesetih godina bio je profesor na Univerzitetu u Nišu. Izdavačku kuću „Kreativni centar” osnovao je 1989. godine, gde i danas radi kao glavni urednik.

U kom smislu su vam „Stilske vežbe” Rejmona Kenoa bile inspiracija za delo „Stilske igre”, da li je presudna ta reč igra?

Dok sam radio s đacima i studentima, „Stilske vežbe” Rejmona Kenoa bile su mi inspiracija. Smišljao sam neke događaje ili uzimao basne ili kratke narodne priče i tražio da se od tih sižea stvaraju različiti oblici. Uživao sam u maštovitim zamislima mladih. Oni toliko toga mogu, samo ih treba ohrabriti i obezbediti im povoljnu atmosferu u učionici, dati im potrebno vreme, slobodu u izražavanju i drugo. Reč igra ima drugačije značenje od reči vežba, jer poziva na slobodu duha, raznovrsnost, toleranciju.„Kreativni centar”, od svog osnivanja, pre dvadeset pet godina, neguje taj duh igre u sveukupnom svom stvaranju.

Mladi čitalac se čak upoznaje sa stilovima žute štampe, isledničkim, stranačko-političkim, podjednako kao i sa određenim lirskim vrstama. Da li su svi ovi aspekti podjednako važni?

Svi načini izražavanja nisu podjednako važni, ali je u najvećoj meri važno to da mladi osete i shvate tu raznovrsnost, te beskrajne mogućnosti lepote kazivanja. Reč je najveći dar i najveća moć koju posedujemo i nema veće potrebe od usavršavanja toga dara. Kada u to široko polje zađe, čovek se oseća kao da otkriva nepoznate predele, ili kao da traži zakopano blago. Draž otkrića vodi svakog tragača, greje mu maštu i čini čuda.

Ovo nije prva vaša knjiga koja varijacijama razvija kreativnost. Koliko ste u dosadašnjem pedagoškom radu uočili značaj variranja reči i motiva na određene teme, u razvoju inteligencije i znanja?

Nauka je dokazala da se inteligencija i kreativnost mogu uspešno razvijati kod dece i mladih ako su vaspitanje i obrazovanje pravilno zasnovani. Variranje reči i motiva koji se odnose na određene teme u mom iskustvu davalo je uvek dobre rezultate. Kao đak i student retko sam doživljavao blagodeti stvaralačkih trenutaka. Mnogo više sam bio prinuđen da bubam, to jest da učim napamet, što i danas prevlađuje u školama. Podsticanje na kreativnost daje krila razvoju ličnosti. Ali su za to potrebni i neki uslovi: zainteresovan nastavnik, sloboda da se pogreši ili da se dâ rešenje drugačije od uobičajenog, kreativne pauze, motivacija itd.

Profesori na različitim nivoima obrazovanja imaju zamerke na obrazovni sistem. Koje su vaše zamerke, imate li kreativne predloge?

Glavne moje zamerke, o tome sam govorio i pisao, protestovao zbog svega toga, ali bez uspeha, jesu sledeće: preobimni programi, nastavne metode koje od đaka i studenata uglavnom traže reprodukciju, pamćenje i ponavljanje, nemotivisani nastavnici (ne samo što su nastavnici manje plaćeni od drugih, već su i oni koji dobro rade plaćeni jednako kao oni koji slabo rade), nedovoljna obuka nastavnika za korišćenje kreativnih metoda i postupaka u nastavi i tako dalje. Moj predlog za unapređivanje školstva jeste sledeći: treba smanjiti programe po obimu, a ojačati ih po dubini, potrebni su praćenje i vrednovanje rada, stvaralačke metode, radni udžbenici koji će od učenika tražiti razmišljanje, stvaranje, istraživanje, veća povezanost školstva s privredom.

Ostavili ste u knjizi i prazne margine. Koji je značaj dopisivanja teksta i u kasnijem, odraslom, dobu?

Kao što rado rešavamo ukrštenice, rebuse i slične zadatke, isto tako rado prihvatamo izazov kada treba nastaviti započeto pričanje ili na drugi način stvaralački prići tekstu. Nakon čitanja ove knjige dovoljno je čak krenuti u mislima i maštom ka nekoj novoj književnoj viziji, započeti neki novi dvorac od reči, pa je to svakako veliki dobitak. A nakon sedamdeset različitih stilskih varijacija lako se ide ka novoj, veliki se zamah dobije i tako nešto samo se od sebe nameće.

Mladi čitalac može da sagleda uloge i gavrana i lisice u vašoj knjizi. Koliko su shvatanje različitih stanovišta i empatija važni za razvoj zdrave ličnosti?

Sposobnost da saosećamo s drugima veoma je važna u životu, posebno sada, kada čitav svet postaje u najvećoj meri povezan, gotovo kao jedno naselje. Eksplodiraćemo ako ne budemo saosećali s drugima, izgubićemo se. Jedan od bitnih ciljeva obrazovanja za 21. vek jeste: učimo da zajedno živimo. Za to je potrebna empatija. Ova knjiga posvećena je i tom cilju. Kada bismo imali više razumevanja za probleme drugih i kada bismo saosećali s drugima, verovatno bi bilo manje zla na svetu, a više dobra.

Marina Vulićević

Izvor Politika

Comments

comments