Dobro došli u Pamtivek. U pitanju je malo mesto, gotovo selo, negde u pasivnim krajevima Poljske. Pamtivek ima sve što imaju i ostala mesta tog tipa. Tu su bogovi, anđeli čuvari, udoline, nekoliko brda, reke, šume, šumarci, proplanci, dobri (i zli) seljani, mlinari, trgovci, zanatlije, poludeli vlastelini, sveštenici, veštice, hajduci, supruge, supruzi, ljubavnice, majke, očevi, deca, braća, sestre, osvajači, oslobodioci i „oslobodioci“… Svi oni žive i stare, vole i mrze, uživaju i pate, rađaju se i umiru pokušavajući da se pomire sa uzaludnošću postojanja ili da u svom tom haosu ipak pronađu neki smisao.

Uprkos zabačenom mestu u samoj zemlji Pamtivek je, zapravo, centar svemira. Mesto na granici između stvarnosti i mašte, a moguće je da je u pitanju jedino stvarno mesto u čitavom kosmosu, jer je sve van njega samo privid, varka, laž koju su njegovi žitelji prihvatili kako se ne bi izgubili u praznom prostoru.

Pamtivek i druga doba je najpoznatije delo poljske književnice Olge Tokarčuk koje joj je, zapravo, i donelo svetsku slavu i koje se veoma brzo nakon objavljivanja našlo čak i u školskoj lektiri. Ovaj roman koji je izašao 1996. godine predstavlja kamen međaš ne samo u autorkinom književnom opusu već i u fabuli poljskog romana. U to vreme se govorilo o „svetovima Olge Tokarčuk“ kao o novoj stvarnosti kreiranoj prema mašti i osećanjima ove senzibilne autorke.

Pamtivek i druga doba svakako nije uobičajen i konvencionalan roman. Podeljen je na sedamdeset i dva poglavlja ili doba koja nose nazive po junacima junakinjama koje u njima pratimo. Tako imamo Genovevino doba, Doba Miškinog anđela, Strnino doba, Zlotvorovo doba, Mihalovo doba, Župnikovo doba… Neko od likova se javljaju od početka do kraja, u mnogim dobima, dok je drugima dopušteno samo jedno doba.

U romanu pratimo tri generacije porodica Nebesni i Božin kroz gotovo ceo dvadeseti vek i prelomne događaje u njemu i u Poljskoj. Priča započinje odlaskom u Prvi svetski rat, da bi se, preko međuratnog perioda, Drugog svetskog rata, dolaska nacista, zatim i sovjetske vlasti, progona Jevreja, i prelaska od feudalizma do komunizma, završila negde tokom osamdesetih i početka formiranja Solidarnosti.

Svi junaci (čak i Bog koji živi tu negde među njima) moraju da se suoče sa uslovima života u kojima su prinuđeni da žive. Niko od njih nije birao okolnosti, nikome nije rečeno šta bi i kako trebalo da radi i živi, i svi oni, prepušteni Pamtiveku, pokušavaju da nađu ili nametnu smisao svom postojanju. Nekada su manje, a nekada više uspešni u toj raboti. U tome im svakako pomaže književni pristup Olge Tokarčuk koja je svoj književni svet približila magičnom realizmu dostojnog jednog Markesa. U ovom poljskom Makondu, kao i u onom originalnom, dopušteno je sve. Magija, realnost, psihodelija… Sve je moguće, a opet možda je sve to samo u glavama nesrećnih seljana. Autorka je po obrazovanju psiholog koja je jedno vreme radila i kao terapeut u klinici za mentalno zdravlje i tačno zna kako funkcioniše ljudski mozak prepušten na milost i nemilost prividima onoga u šta su nas ubedili da je stvarnost. Tokarčuk sebe doživljava kao poklonicu Karla Gustava Junga i ta njegova psihologija se oseća kroz njeno književno stvaralaštvo.

„Kao psiholog, razmišljala sam o realnom, o onome što deluje na svest, o onome što ostavlja posledice, o imaginaciji, magiji“, pokušala je da objasni Olga Tokarčuk. „Tako su moje knjige realistične na neobičan način. Dok pišem povezujem fragmente fabule, i nazivam to konstelacijskim romanom. Otprilike, to je ovako: stojimo na polju i pojedinačne zvezde vidimo kao celinu… Svemu dajem mitološki smisao, trudim se da iz pojedinačnog stvorim veće, opšte.“

Po mnogim njenim knjigama rađene su pozorišne predstave i filmovi, a zanimljivo je da je svojevremeno prema motivima njene pripovetke Generalna proba u Ustanovi kulture Vuk Karadžić napravljena predstava Akvarijum u dramatizaciji i režiji Olge Savić.

Za svoje radove Olga Tokarčuk je dobila brojna domaća i strana priznanja među kojima su najpoznatija Međunarodna Buker nagrada (za roman Beguni) i Nobelova nagrada za književnost. Zahvaljujući združenim snagama izdavačkih kuća Službeni glasnik i Paideia, koji su u prevodu Milice Markić objavili Pamtivek i druga doba, i publika u Srbiji ima prilike da zaroni u čudesna doba ove originalne i neuobičajene evropske i svetske književnice.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts