„Ruža i trnje“ kraljice Natalije, prva knjiga u Laguninoj ediciji „Savremenice“, predstavljena je u Delfi Caféu u četvrtak, 17. marta. U ovoj važnoj knjizi za kulturno-istorijsko nasleđe naše zemlje sakupljene su uspomene kraljice Natalije Obrenović, njene priče, aforizmi i pisma od 1883. do 1938. godine.
Knjigu su priredile istoričarka književnosti Svetlana Tomić, istoričarka Ljubinka Trgovčević i književnica Ivana Hadži-Popović, dok su Ljubica Arsić i Dejan Mihailović knjigu potpisali kao urednici.
Ljubica Arsić je na početku istakla da je ideja edicije „Savremenice“ da se skrene pažnja na srpske umetnice i obrazovane žene iz 19. veka koje su iza sebe ostavile zanimljive spise a bile su potpuno skrajnute i zanemarene.
Prvi rezultat je knjiga „Ruža i trnje“ koju je, prema rečima Mihailovića, bilo veoma teško sklopiti u jednu celinu pošto je reč o potpuno različitim književnim formama: memoarima, literarnim delima i pismima.
Iako nas od života i dela kraljice Natalije deli ceo vek, interesovanje za ovu knjigu je veliko.
Ljubica Arsić je istakla da ju je uvek intrigiralo da sazna zašto je Natalija želela da postane vladarka, kako se snalazila u ulozi kraljice, šta je od ženskosti ostalo kod nje, a odgovore na ova pitanja svi mogu da nađu u ovom zasad najpotpunijem delu u kojem kraljica Natalija predstavlja samu sebe i pokazuje neosporan književni dar.
Istoričarka Ljubinka Trgovčević je istakla da je kraljica Natalija u Srbiju i ženama toga doba donela jedan novi model „salonskog“ ponašanja: da žena ne treba da sedi u kući i brine samo o porodici, nego da treba da se bavi i humanitarnim radom. Ona je ponudila i jedan nov način oblačenja, donela je modu Beča i Pariza.
Istoričarka književnosti Svetlana Tomić je konstatovala da se još uvek ne zna sve o kraljici Nataliji jer drugi deo memoara nije dostupan naučnicima i čuva se u arhivu Vatikana. Ona je izrazila žaljenje što se nije više pisalo o spisateljicama u 19 veku, a dela su im bila čitana. Svetlana Tomić je primetila da memoari kraljice Natalije nisu samo dokumenti o jednom vremenu već poseduju literarne kvalitete, a da se njeni aforizmi suprotstavljaju stereotipima muških aforizama. Ocenjujući karakter ove vladarke na osnovu njenih spisa, okarakterisala ju je kao ponositu ženu izuzetne energije, spremne da bude veoma kritična prema politici koju vode muškarci.
Ivana Hadži-Popović je od preko hiljadu pisama odabrala i prevela na srpski jezik sto dvadeset, koja nam predstavljaju kraljicu Nataliju i otkrivaju šta se događalo iza kulisa toga doba.
Svi učesnici promocije složili su se u oceni da o stvaralaštvu i delu kraljice Natalije mora više da se govori, ali i o ženama koje su stvarale u 19. veku i prvoj polovini 20. veka. Upravo će i naredna knjiga u edicije „Savremenice“ tome dati doprinos jer će prestaviti spisateljicu Jelenu Dimitrijević i njen putopis „Sedam mora i tri okeana“.
