Godina je 2101. U Vojvodini besni rat. Mađarske trupe predvođene rukovodiocem Jakubom Totom marširaju prema Beogradu. Jedini koji može da ih zaustavi jeste predvodnik Srbije Srle Janjatović zvani Mač koji na svom vernom robot-konju Heliksu prevodi srpsku omladinu. On je pokupio dečake iz svih osnovnih škola iz Srbije i odveo ih na bojište. Kafići i diskoteke su razoreni. Za ovaj užas javnost nikada ne bi saznala da nije bilo odvažnog novinara Hojdana Škrge, glavnog junaka romana Mutant u vozu mladog srpskog autora Tadije Čalukovića, koji za list Točak izveštava sa lica mesta. Zlatno doba mira i blagostanja proisteklog iz ponovnog ujedinjena Srbije i Crne Gore odavno je prošlo. Njegošgrad dugo vremena više nije prestonica.

Hojdan na ratištu ostaje dovoljno dugo da zabeleži užas koji je zahvatio nekada plodnu ravnicu koja je nekada mogla da hrani trećinu Evrope i dobar deo SRJ, da intervjuiše samog Janjatovića, ali i da usvoji divljeg dečaka kojeg će nazvati Tanasije. Ubrzo nakon povratka sa bojišta Hojdan se, zajedno sa suprugom Marinom, predaje brizi za svog novostečenog sina. Prvo dolazi vakcinacija protiv besnila, a zatim i socijalizacija jer je Tanasije pravi divljak. Ko bi rekao da će za svega nekoliko godina mladi Tanasije dobiti stipendiju na Oksfordu gde će doktorirati molekularnu fiziku. Ubistvo Marinine najbolje prijateljice je okidač koji natera celu ovu porodicu da emigrira u Kanadu. Posle kliničke smrti koju je iskusio Hojdenov otac Čedomir i koja je na nedelju dana odložila emigraciju cela porodica se konačno našla u Torontu. Ovaj grad je odmah opčinio Hojdena, ali tu njegovim mukama nije došao kraj. Otac mu se bacio na narkomaniju, sin na školovanje, a Frik Mensil, direktor hotela u kome su se smestili, naprosto ga mami na nasilje.

Ovde se priča o Hojdeno gotovo završava, a šta je dalje bilo sa njim saznaćemo iz sećanja njegovog sina Tanasija koji je nakon završetka velikih i teških škola posao uspešan poslovni čovek, a zatim i doživeo brodolom prilikom koga je izgubio pamćenje. Ovo ga nije omelo da postane prvi beli predsednik Nigerije, pa čak i da proćaska sa, nažalost pokojnim, Matijom Bećkovićem, lično i hologoramski.

Mutant u vozu je prvi roman mladog Tadije Čalukovića. Čaluković je urednik internet časopisa Salome, koji se bavi književnošću,kinematografijom, filozofijom, istorijom i društvenim pitanjima. Režirao je srednjemetražni dokumentarni film Njihova veličanstva Film i Knjiga o povezanosti književnosti i kinematografije na savremenoj kulturnoj sceni. Saradnik je Iskre, elektronskih novina Andrićgrada. Završio je osnovnu muzičku školu Kosta Manojlović i svira klarinet.

Sa jedne strane, Mutnat u vozu je početničko delo koje „škripi“ na svakom koraku. Stil, rečenice, koncept same priče… Ništa tu ne valja. Matija Bećković u tizeru za ovu knjigu piše kako je u pitanju roman budućnosti u kojem autor „mutira ne samo davnu prošlost i postbudućnost, moguće i nemoguće, nego i osobine romana i predstave o piscima“. Možda bi upravo na tom tragu trebalo tragati za tumačenjem ovog romana? A možda je jednostavno sve onako kakvim se čini na prvi pogled? Konfuzno, nedorečeno i pojednostavljeno zbrzano.

Sa druge strane, ono što moramo imati u vidu kada čitamo roman Mutant u vozu jeste da Tadija Čaluković ima šesnaest (i slovima 16) godina. Svako ko je to ikada pokušao za koliki je podvig je napisati (i objaviti) stotinu stranica romana. A ako taj neko ima šesnaest godina ovo postignuće je još veće. Naročito u doba kada se sve više njih, naročito mladih milenijalaca, okreće brzom načinu života i čitanja, da ne kažem skrolovanja kroz život i reči.

A jedan šesnaestogodišnjak svakako ne može biti kriv što piše kao šesnaestogodišnjak. Zato bi roman Mutant u vozu trebalo posmatrati, ne toliko kao književno delo, već kroz prizmu samog autora. Kroz oči dečaka koji je seo, napisao i objavio prvi roman. Mutant u vozu je za mladog Čalukovića prvi korak ka nečemu veličanstvenom. Kažu da svako putovanje započinje malim korakom. Imajući u vidu sve okolnosti, iskreno verujem da je Čalukovićevo književno putovanje započeto ovim romanom i krenulo, mada nesigurnim i trapavim, jednim ništa manje velikim korakom.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts