Ansambl Šabačkog pozorišta, koji treći put učestvuje na festivalu ,,Teatar u tvrđavi“, petog dana odigrao je na letnjoj sceni Malog grada Smederevske tvrđave predstavu ,,Kafanica, sudnica, ludnica“ po tekstu Brane Crnčevića, a u režiji Miroslava Trifunovića. ,,Teatru u tvrđavi“ ovaj komad dao je poseban pečat svojom kabaretskom–dramskom–muzičkom formom. Među posetiocima jučerašnjeg događaja bila je i gradonačelnica grada Smedereva dr Jasna Avramović.
Svi glumci u predstavi igraju više uloga jer su u pitanju tri različite priče. Kroz nekoliko Brehtovskih songova prikazuje se vreme sedamdesetih godina prelaskom iz kafane u sudnicu, da bi na kraju svi oni završili u ludnici gde se više ne zna ko je ko. Pesme koje upotpunjuju predstavu daju komentar više na tekst.
Reditelj Miroslav Trifunović ističe da u vremenu kada pozorište često gura glavu u pesak, kako bi pobeglo od imenovanja uzroka, a ne pojedinačnih posledica, postavka ove satire ima višestruki značaj.
,,Današnjem čoveku je teže objasniti da je sit nego da je srećan“, ,,Kad sazri, glava otpada“, samo su neke od replika ove neobične predstave. Najveće simpatije među publikom prikupio je dramski umetnik Ljubiša Barović, koji iz svog ugla govori o stanju u društvu, politici i kulturi:
,,Ovi festivali su važni da bi se ljudi sretali i gledali. Mislim da je svako sretanje ljudi i razmena energije dobro u svakom smislu, jer ako se svađamo, bar da se gledamo u oči dok se svađamo. Zbog tih prokletih para nema više onog nekadašnjeg druženja među glumcima u toku festivala. Dođeš, odigraš i vratiš se, tako da i ne osetiš tu neku festivalsku atmosferu. Kada sam ja bio mlad, slušao sam od starijih glumaca kako oni govore, kako se snalaze u teškim situacijama kroz koje smo svi mi prošli, a ja sada nemam više šta ovim mladim glumcima ni da kažem. Ja mislim da sve što sam im rekao, da sam im rekao pogrešno, i da sam ih pogrešno naučio. Kulturi ima spasa u incidentnim situacijama. Politika je uvek glavna; oni su sada zvezde, oni pričaju viceve, pevaju, tako da su uzeli sav medijski prostor, a kultura je uvek bila zadnja rupa na svirali u svim sistemima, a pogotovo u ovom. Smatram da treba da se ukinu ti televizijski programi koji deci daju da gledaju budalaštine, jer kada bi se to ukinulo i kada bi se ljudi vratili čitanju i pravim vrednostima, možda bi neke buduće generacije napravile neku strategiju, kada mi pomremo, da to bude neko dobro društvo“.
Glumac Vladimir Milojević, kome je ovo treće učešće na festivalu ,,Teatar u tvrđavi“, smatra da je ovo kulturno-istorijsko zdanje inspirativno da posluži kao prirodna scenografija za neke buduće predstave.
,,Mi smo ovde redovni i mislim da ovakvih festivala treba da bude što više; mislim da Smederevo kao grad, uz ovako divan ambijent, zaslužuje da ima ovakav festival, i nadam se da će sledeće godine imati svoju produkciju, pošto ove godine nema. Mislim da predstave bolje izgledaju na ovakvim mestima. Što se tiče naše večerašnje predstave, mislim da je reakcija publike bila odlična i da su je lepo prihvatili. Mi smo imali svoju scenografiju koja je unutar ove prirodne koju daje tvrđava, a bilo bi lepo iskoristiti same zidine tvrđave kao scenografiju za neke buduće predstave“.
Vedro zvezdano nebo, razigrana i humoristična atmosfera sa scene Malog grada dovoljni su faktori da ovaj komad dotakne publiku i izazove određene reakcije. Neki od njih su prepoznali druge, a neki čak i sebe:
,,Predstava je odlična, i smešna i tužna u isto vreme. Smederevo treba da se ponosi ovim festivalom“.
(Dragana Jovanović)
,,Interesantna predstava. Sebe sam prepoznala kod tri ludaka“.
(J.Z.)
T. Zdravković (PRESS team Teatra u tvrđavi), Foto: Nenad Živanović
