Danilo Todorović rođen je 15. novembra 1997. godine u Smederevu. Završio je Osnovnu školu Dr Jovan Cvijić kao odličan učenik, a potom i Tehničku školu kao đak generacije. Na iznenađenje svih, školovanje nastavlja na Visokoj inženjerskoj školi strukovnih studija Tehnikum Taurunum na smeru Zaštita od požara i spasavanje jer je još od malena, kako tvrdi, pored želje da postane pisac, oduvek želeo da postane vatrogasac. Smatra da je humanost davno zapostavljena osobina kod većine ljudi, ali isto tako i da u službama kao što je vatrogasna još uvek nije izgubila na značaju. Pored studiranja i pisanja, rekreativno se bavi i košarkom koju je trenirao šest godina. U srednjoj školi uspešno se bavio i glumom gde je sa Omladinskim pozorištem Tehničke škole iz Smedereva, povodom seminara profesora srpskog jezika i književnosti u sali Heroja na Filološkom fakultetu u Beogradu, učestvovao u predstavi Koštana. Pisanjem se bavi od svoje sedamnaeste godine. Do sada je objavio tri svoje horor priče na portalu Naše malo skladište, a nedavno je objavio svoj prvi roman Ogledalo.

Izlazak romana Ogledalo  smo iskoristili kao povod da malo popričamo sa njim.

  • Pozdrav, Danilo. Ogledalo je prvi roman, ujedno je finalista konkursa Tvoja reč, što ga je na neki način već afirmisalo. Da li više voliš digitalno ili štampano izdanje, s obzirom na to da se kao finalista nalaziš na Bookmate on-line platformi?

Pozdrav i Vama. Da, Ogledalo je moj roman prvenac i bez obzira na to koliko poverenje lično imam u ovu priču, zaista je prava čast ući u finale jednog tako velikog konkursa. Nažalost, nisam pobedio, ali i finale je ogroman uspeh za prvi roman, tako da sam zadovoljan konačnim ishodom. Što se tiče borbe između štampanog i digitalnog, u mom slučaju pobedu odnosi štampano bez obzira na činjenicu da veliki deo dana provodim ispred laptopa. Ipak više volim da se izvalim u krevetu i okrećem stranice. Drugačiji je osećaj.

  • Kojeg je žanra roman? Kome ga nikako ne bi preporučio?

„Žanriranje“ romana i filmova meni generalno zadaje muke, pa ništa bolja situacija nije ni sa mojim romanom. Da li je horor, psihološki triler ili misterija, ne mogu da se odlučim, ali ako bih baš morao da izaberem, pretpostavljam da bi to bio psihološki triler. Što se tiče preporuke, roman ne bih preporučio čitaocima koji imaju običaj da knjigu procene i ostave nakon dvadesetak stranica. Nije mi jasno šta su to oni tačno očekivali da će do tog trenutka da se desi. Takođe, čitaoci koji su „slabi“ na brutalna ubistva i njihove opise, zaobiđite ovaj roman u širokom luku, neće vam se svideti.

  • Šta očekuješ od svog romana prvenca i da li si ga nekome davao na čitanje pre nego što si ga objavio? Kakvi su bili ustisci?

U najmanju ruku NIN-ovu nagradu. Šalu na stranu, ne znam da li su to više očekivanja ili nadanja, ali voleo bih da ljubitelje ovog žanra navedem da malo češće daju šansu domaćim autorima, a „neljubitelje“ ovog žanra… pa da ih navedem da postanu ljubitelji.

Roman su čitali moji prijatelji, tako da ne znam koliko je objektivan njihov uglavnom pozitivan utisak. Međutim, bilo je tu i vrlo opravdanih kritika i koliko god da sam ja neke delove romana zavoleo i želeo da ih ostavim, ipak im nije bilo mesto u knjizi i drago mi je da su moji prijatelji to primetili.

  • Ko je tvoja najveća podrška tokom pisanja romana?

Moji roditelji, naravno. Slušao sam komentare roditelja ljudi koje poznajem i iz nekog meni nepoznatog razloga, reakcije na moje pisanje su uglavnom praćene podsmehom i pitanjem: „A šta će ti to u životu?“. Drago mi je što moji roditelji ne razmišljaju tako plitko i shvataju moju želju da ostavim neki trag na ovom svetu.

  • Reci nam nešto više o sebi: Čime se baviš kada ne pišeš? Da li si „mračan“ lik?

Trenutno studiram. Za par meseci ću diplomirati i postati inženjer zaštite od požara, a nakon toga me čeka master. Pored toga držim časove studentima, a rekreativno se bavim i košarkom. Da li sam mračan lik? Pa recimo samo da sam škorpija u horoskopu. Mislim da je to dovoljno.

  • Veruješ li u paranormalno? Ako je odgovor „da“ , zbog čega?

Da ste me to pitali pre pet godina, ne znam šta bih Vam odgovorio, ali nakon što sam odgledao video Paranormalnosti na kanalu Zvoganj, bezuslovno sam počeo da verujem.

  • Da nisi ljudsko biće, koje bi mitološko biće bio?

Da nisam ljudsko biće, bio bih vampir jer… jer realno, što da ne.

  • Da imaš magičnu moć na jedan dan, šta bi uradio?

Izabrao bih moć da mogu da čitam ljudima misli. Možda ne deluje zanimljivo poput letenja ili nevidljivosti, ali ako ste pročitali knjigu Rogovi autora Džoa Hila, znaćete šta sve čovek može saznati o svojim najbližima. Ljudi često nose maske i nikada ne možete da znate šta vam neko zaista misli.

  • Kojeg pisca najviše ceniš, a koju knjigu nisi mogao da dovršiš do kraja?

Najviše cenim Donata Karizija, zbog njega sam i počeo da čitam i pišem. Ako mene pitate, ne postoji veći majstor zapleta i raspleta od njega.

Knjiga koju nisam mogao da dovršim do kraja je, verovali ili ne, Zelena milja od Stivena Kinga. Siguran sam da ću se u nekom trenutku vratiti tom romanu, ali u momentu kada sam ga čitao, bio mi je previše naporan.

  • Navedi nam pet romana koje moramo da pročitamo, ako nam se dopadne roman Ogledalo.

Donato Karizi – Šaptač
Donato Karizi – Lovac na duše
Ju Nesbe – Lovci na glave
Harlan Koben – Nikom ni reči
Džo Hil – Rogovi

  • Kakvi su tvoji planovi za budućnost kada je u pitanju pisanje? Da li planiraš da promeniš žanr? Jesi li pokušavao da pišeš poeziju?

Već sam krenuo sa pisanjem novog romana čija je glavna tema zavisnost i narkomanija, ali sam napravio pauzu dok ne diplomiram. Za sada se držim trilera i horora i ne planiram to da menjam. Možda nekada u budućnosti.

Poeziju sam pisao u srednjoj školi, ali nisam baš briljirao. Bolje mi ipak idu kratke priče.

  • Koje su bile najveće poteškoće tokom pisanja i objavljivanja romana i kako si ih prevazišao?

Poteškoće tokom pisanja odnosile su se samo na jedno – da se na pravi način ispletem iz zapleta u koji sam uveo svoje likove. Sa tim sam mučio muku do samog kraja romana.

Što se tiče poteškoća vezanih za objavljivanje, mislim da o tome može da se napiše još jedan roman. Kada sam počinjao sa pisanjem Ogledala, nisam ni slutio da će mi najveći problem zapravo predstavljati nalaženje izdavača. Dakle, roman sam pisao nešto više od godinu dana, a izdavača sam tražio preko dve godine. Mislim da, trenutno, u Srbiji ne postoji izdavačka kuća kojoj je cilj da se mladi, neafirmisani autori probiju i da tu uslugu pružaju bez osiguranog profita. Danas svi sve rade zbog novca i nikome nije stalo do vas i vaše knjige. Zbog toga sve više pisaca pribegava autorskim izdanjima. Da ti i ja nismo dobri prijatelji i da nema Blogerfesta, pitanje je koliko bih još dugo pokušavao da se probijem na književnoj sceni.

Razgovarao: Uroš Timić

Comments

comments

Related Posts