Na odluku Komisije za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu da ove godine isključi mnoga izdanja, reagovala je i jedna britanska izdavačka kuća.
Suzan Kurtis, direktorka izdavačke kuće Istros Books, kaže da njena kuća promoviše književnost Jugoistočne Evrope i Balkana i da je od 2011. uspela da izgradi odličnu reputaciju srpskih pisaca u Britaniji.
“Poput drugih izdavača u prevodilačnom poslu, oslanjamo se na projekte sufinansiranja, kako bismo umanjili troškove prevoda, i zahvaljujući srpskom Ministarstvu kulture, uspeli smo da objavimo ‘Ježevu kućicu’ Branka Ćopića (2012), ‘Vašarski mađioničar’ Jelene Lengold (2013) i ‘Veliki rat’ Aleksandra Gatalice, na čemu smo veoma zahvalni”, stoji u saopštenju izdavača.
“Istros je objavio i ‘Ekaterini’ Marije Knežević, uz sredstva dobijena od EU. Prošle godine smo počeli blisko da sarađujemo sa britanskim izdavačem ‘Peter Owen’ koji već 66 godina opstaje na tržištu i ima devet Nobelovih laureata na svojoj listi. Zajedno radimo na “Svetskoj seriji” u kojoj će po tri knjige iz svake zemlje biti objavljivane u dve sezone godišnje. Pokrenuli smo tu inicijativu u jesen prošle godine i trenutno promovišemo Špansku sezonu. Septembar 2017. posvećen je srpskoj književnosti, a tri odabrane knjige su ‘Kuća sećanja i zaborava’ Filipa Davida, ‘Tragična sudbina Morica Tota’ Dane Todorović i ‘Strah i njegov sluga’ Mirjane Novaković.
Tri romana iz Srbije bila bi objavljena u Velikoj Britaniji i SAD istovremeno, što se dosad nije desilo i verovatno više neće. Značaj toga za srpsku književnost je očigledan i mi smo ubeđeni da Ministarstvo kulture podržava naš trud. Međutim, na našu žalost, odbijeni su i Todorović i David. To ostavlja Istros i Piter Owen izdavače bez alternativnog izvora sredstava za te izvanredne romane.
Nema potrebe da naglašavamo da objavljivanje ovih knjiga zahteva opsežnu PR kampanju i književne večeri širom Velike Britanije, kao i na festivalima i u knjižarama.
Šteta je da se takva divna prilika da se srpska književnost promoviše ostavi bez ikakve finansijske pomoći i to iz institucije koja bi trebalo da je podržava – Ministarstva kulture Srbije.
Takođe, pošto su ranije dva naša naslova bila iz Geopoetike, naročito smo razočarani što su i oni odbijeni na konkursu ove godine. Kao što svet izdavaštva dobro zna, prevod i objavljivanje na engleskom jeziku su ključ međunarodne distribucije i otvara priliku srpskoj književnosti da se proširi na svetskom nivou, stigne do novih čitalaca i potencijalnih izdavača širom sveta”.
Inače, direktor i glavni urednik “Geopoetike” je Ministarstvu uputio otvoreno pismo u kom traži objašnjenje za odluku. Komisija za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu odgovorila je da su zbog ograničenih sredstava bili primorani da šansu daju drugim izdavačima, budući da su dela autora koji su konkurisali ranije već bili prevođeni.
Izvor: B92
