Izdavačka kuća Dereta objavila je na srpskom jeziku zbirku “Lov na dečačiće i druge priče” autorke Taeko Kono, jedne od najznačajnijih i najsubverzivnijih figura posleratne japanske književnosti. U pitanju je delo koje se smatra ključnim za razumevanje tokova savremene japanske proze, naročito kada je reč o temama seksualnosti, identiteta i unutrašnjeg otpora društvenim normama.
Zbirku na srpski jezik preveo je Danko Ješić, a Dereta je ovom objavom domaćoj publici približila autorku čiji rad u poslednjoj deceniji doživljava novu recepciju i van granica Japana, posebno među čitaocima zainteresovanim za feminističku i psihološki kompleksnu prozu.
Priče Taeko Kono karakteriše minimalistički, gotovo klinički stil, u kojem obične scene svakodnevice postepeno ustupaju mesto mračnim impulsima, potisnutim željama i psihološkim napetostima. Njene junakinje, žene koje preispituju tradicionalne uloge majki, supruga i ćerki, često izražavaju prezir prema normama, osećaj telesne nelagode i seksualne impulse koje društvo odbacuje.
Zbirka ne beži od kontroverznih tema – sadomazohizam, otuđenje i represija ženskog identiteta prikazani su kao posledice života u rigidnom, patrijarhalnom sistemu. Kono vešto osvetljava tenziju između spoljne fasade (tatemae) i unutrašnje istine (honne), gradeći priče koje ni više od pola veka kasnije ne gube na snazi i aktuelnosti.
Zanimljivo je da se Kono danas često upoređuje sa autorkama kao što su Karmen Marija Mačado, Marijana Enrikes i Mieko Kavakami, čime se potvrđuje njena savremenost i tematska relevantnost, naročito u kontekstu savremene književnosti koja istražuje granice ženskog iskustva i unutrašnje slobode.
Taeko Kono (1926–2015) bila je esejistkinja, književna kritičarka i dobitnica najprestižnijih japanskih književnih nagrada, uključujući Akutagavinu nagradu (1963), Jomiuri (1968), Tanizaki (1980) i Noma (1991), dok joj je 2014. godine dodeljen Orden za kulturu, jedno od najviših priznanja u Japanu.