Живот је игра светла и сенки, а Анри Рорда је свој последњи потез повукао пером – исписујући књигу у којој се опрашта од света с иронијом, луцидношћу и тихим пркосом.
Швајцарски писац, педагог, хумориста и професор математике Анри Рорда је рођен 30. новембра 1870. у Бриселу. У своје време био је познат по својим либертаријанским ставовима и антиауторитарном приступу образовању. Његов отац, Сико Рорда, био је холандски функционер у Индонезији који је остао без посла због антиколонијалистичких ставова, што је породицу навело да се 1872. пресели у Швајцарску. Тамо су се спријатељили са истакнутим револуционарима међу којима је био Петар Кропоткин.
Рорда је дипломирао математику на Универзитету у Лозани и од 1892. радио као професор математике. Инспирисан Русоовим делом Емил, заговарао је антиауторитарни приступ образовању, остављајући снажан утисак на генерације ученика. Поред математичких уџбеника, писао је есеје и чланке за различите часописе, често користећи псеудоним Балтазар.
Књига Моје самоубиство написана 1925. године као лична рефлексија о разлозима који су га навели на самоубиство доступна је и читаоцима у Србији захваљујући преводу Бојана Савића Остојића и издавачкој кући Службени гласник.
Књига представља јединствен спој ироније, луцидности и егзистенцијалног преиспитивања. Настала свега неколико дана пре него што је аутор себи одузео живот, ова кратка, али снажна исповест осликава његов осећај умора, разочарања и отуђености у друштву које му није оставило простора за аутентичну слободу.
За разлику од патетичних и мрачних тонова који се обично везују за дела о самоубиству, Рорда користи благ хумор и сарказам како би осветлио бесмисленост конвенционалних вредности и норми које гуше појединца. Он не пише из депресије, већ из својеврсне луцидне резигнације – разочаран што није успео да пронађе истинску срећу, али и спреман да свој одлазак учини последњим чином личне слободе.
У књизи се дотиче тема попут друштвених очекивања, несанице, финансијских проблема и осећаја заробљености у систему у којем нема правог места за некога попут њега. Рорда пише једноставно, бритко и с неком врстом стоичког достојанства. Његов стил је истовремено духовит и потресан, чинећи Моје самоубиство делом које је и данас релевантно.
Након његове смрти, пријатељи и поштоваоци су препознали књижевну и филозофску вредност овог дела. Књига је остала као својеврсни тестамент његовог живота и погледа на свет, а и данас се сматра једним од најнеобичнијих текстова о суициду у историји књижевности.
Након што је завршио писање свог опроштајног дела Анри Рорда је извршио самоубиство пуцајући себи у срце. Његово последње дело, Моје самоубиство, остаје као дирљива и искрена исповест која пружа увид у његову личност и размишљања пред крај живота.
Пише: Милан Аранђеловић
