Uprkos očajnom grafičkom rešenju naslovnice roman „Žeđ“ zaslužuje da ga pročitamo jer nudi sve ono što ljubitelji  Nesbea i Harija Hulea i očekuju od njih – napetost, neizvesnost, jezu, akciju, humor i, pre svega, dobru zabavu.Posle više od tri godine nakon romana Policija slavni detektiv Hari Hure ponovo je sa nama u romanu Žeđ. Za razliku do nekih prethodnih izdanja u kojima smo ga viđali kao mračnog, depresivnog, suicidalnog, alkoholičara koga progone demoni prošlosti Hari je ovaj put u prilično dobrom stanju. Napustio je policiju i radi kao profesor na Policijskoj akademiji, živi u skladnom braku sa Rahelom, njegov posinak Oleg živi sa devojkom i studira na fakultetu gde predaje njegov očuh… Može se reći da je Hari Hule konačno srećan. Poneki demončići prošlosti još uvek spavaju pored njegovog uzglavlja, ali njihovi glasovi su nedovoljno snažni da bi naterali Hulea da iz svoje mirne luke zaplovi nemirnim vodama depresije i alkoholizma.

I dok je u životu Harija Hulea osvanuo jedan sasvim novi dan, na Oslo se spušta mrak. A mrak je idealno vreme za lov. Otkako je pre više od deset godina u romanu Sneško predstavio svog prvog serijskog ubicu Ju Nesbe ne odustaje od ove dobitne kombinacije. Serijski ubica koji lovi u mraku norveške prestonice ovaj put koristi sve pogodnosti interneta i svoje žrtve pronalazi preko Tindera, aplikacije za muvanje, upoznavanje i ubijanje.

Elisa Hermansen je zgodna i usamljena devojka koja se upravo vratila sa neuspešnog sastanka sa momkom kojeg je pronašla na Tinderu. Sama je u mraku svoga stana kada je cvrkut Tindera obaveštava kako je novi potencijalni frajer u njenoj blizini, u krugu od jednog kilometra. Ono što je zaista uplaši jeste trenutak kada shvati da cvrkut nije potekao sa njenog telefona već iz spavaće sobe. On je već tu, njegovi crni zubi veštačke gvozdene vilice spremni su da zagrizu Elisin vrat i da mu omoguće da, zajedno sa njenom krvlju, ispije i strah koji prožima telo njegove prve žrtve. Prve?

Jedno od stranih izdanja romana “Žeđ”

Hari Hule nije siguran u to. Kada ga bespomoćna policija pozove da se angažuje na slučaju vampiriste koji pije krv svojih žrtava pre nego što ih ubije i siluje (ne uvek baš tim redom) jedan od glasića onih njegovih demona iz prošlosti koji ga progone postaje jači. I Hari je siguran da je novi ubica zapravo stari kojeg svojevremeno nije uspeo da uhvati. Zato, uprkos obećanjima koje je dao sebi i svojoj porodici da je taj deo svog života zauvek ostavio iza sebe, Hari prihvata poziv i, pod patronatom policije, formira sopstveni mali tim istražitelja sa ciljem da uhvate ovog čovekolikog vampira.

Žeđ je jedanaesti roman iz serijala o detektivu Hariju Huleu koji je do sada prodatu u 33.000.000 primeraka (još tri miliona nakon što je Laguna objavila srpsko izdanje ove knjige na čijoj naslovnici stoji brojka 30.000.000). Nakon nekoliko mračnih avantura ovaj roman, na neki način, donosi za nekoliko nijansi svetliju atmosferu kakvu smo viđali u prvim pričama ovog detektiva i povremenog alkoholičara. Na trenutke deluje kao da se roman Žeđ naslanja na prve dve avanture Slepi miš i Bubašvabe, a ne na mnogo mračnije priče iz knjiga Oklopno srce i Utvara.

Korica domaćeg izdanja romana

Humor i neodoljivi šarm glavnog protagoniste čine roman Žeđ (kao i ostale priče) tako privlačnim publici širom sveta. Ono što može malo da zasmeta jeste činjenica da još do Sneška čitanje ovih avantura traži kontinuitet jer se životni putevi sporednih i glavnih junaka nastavljaju iz priče u priču. Ovo svakako ne narušava glavni zaplet tako da i Žeđ, kao i svaki drugi Nesbeov roman, može da se čita kao priča za sebe i bez određenog reda (čak ih i domaći izdavač nije objavljivao po pravilnom redosledu već je u velikoj meri šarao sa kada je redosled objavljivanja u pitanju).

Takođe kao veoma loše rešenje je izbor ilustracije za naslovnicu srpskog izdanja ovog romana. U priči gde vampir čeličnim crnim zubima grize devojke i pije im krv na naslovnoj strani bi mogli da imamo ilustraciju zlokobne crne veštačke vilice sa oštrim zubima niz koje kaplje krv, crvene oči koje vrebaju iz tame, beživotna i raskomadana gola ženska tela prekrivena krvlju, a dobili smo… most! Stari železnički most u nekoj bestragiji koji nema nikakve veze sa pričom. Izbor ove ilustracije kao da želi da poruči da ne čitamo ovu knjigu.

Uprkos ovom očajnom grafičkom rešenju naslovnice domaćeg izdanja roman Žeđ zaslužuje da ga pročitamo jer nudi sve ono što ljubitelji Ju Nesbea i Harija Hulea i očekuju od njih – napetost, neizvesnost, jezu, akciju, humor i, pre svega, dobru zabavu.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts