Vašarski mađioničar donosi trinaest stilski i tematski ujednačenih pripovedaka, uglavnom ljubavnih. Ovu sada već prepoznatljivu knjigu priča u prevodu Klausa i Mirjane Vitman na nemački jezik objavila je izdavačka kuća Kontrast.
Priče, pored ostalog, tematizuju posledice otuđenja i raskida, melanholiju samoće, koja se najbolje oseća u pustoši između četiri zida najintimnijeg prostora. Sa druge strane, bez straha od profanosti, Lengoldova skida veo intime sa tog supružničkog emotivnog prostora, ne bi li čitaoca neumoljivo sukobila sa obesmišljavajućom repeticijom u bračnoj svakodnevici. Svim junakinjama i junacima prikradaju se seni negdašnjeg zajedničkog života sa bivšim partnerom. Nekad su te seni prizvane, a nekad se uz sav napor od njih jednostavno nije moglo pobeći. Ono što je najizraženije, i istovremeno zajedničko, tim muškim i ženskim junacima Vašarskog mađioničara je moć introspekcije, kojom objašnjavaju sebi svoj trenutni emotivni status. Zato se Jelena Lengold koristi naizgled spontanim ispisivanjem junakovih misli kojima se perspektiva i objekat analize menja iz reda u red, a zapravo se radi o istančanoj i prikrivenoj psihologizaciji, koja najekstremniji oblik ima u naslovnoj pripoveci „Vašarski mađioničar“. Formalno koncipirana u jednoj jedinoj rečenici, ova priča ima za temu preljubnikovo preispitivanje o prirodi tog poroka sa kojom se smenjuju eksplicitni erotski izrazi (auto)destruktivne požude.
S tim u vezi, u pričama se vidi kako je Lengoldova ovladala različitim narativnim tehnikama koje vešto koristi i kombinuje. Od fragmentarne naracije čiji reprezentativni primer nalazimo u pomenutoj priči „Aurora borealis“, do linearne konstrukcije fabule sa zanimljivim razrešenjem, kao što je priča „Lutanja“. Takođe, Lengoldova zna i posesivnu prirodu muškarčeve ljubavi. Reći da ona po pravilu ženu tretira kao objekat bila bi neukusna banalizacija i netačna konstatacija kada govorimo o Vašarskom mađioničaru, jer sudeći po priči „Senka“, ta posesivnost želi da osigura zajedništvo muškarca i žene. U njoj uspešnog poslastičara posećuje brat vagabundo, čiju je devojku, posle bratovljevog konačnog odlaska, odlučio da oženi.
Jelena Lengold je deo generacije koja ustoličuje širokogrudost spisateljskog dara sposobnog da podjednako uspešno shvata i podražava i muški i ženski glas, pritom, čineći to na poetski inovativan način. Neopterećujući stil lak za praćenje i razumevanje, kao i mnoštvo uspelih autoironičnih i duhovitih konstatacija i dosetki, te veoma pronicljivo obrađena problematika savremenih muško-ženskih odnosa i pažljivo oformljeni tipovi i psihologije junaka nesporan su dokaz proznog talenta Jelene Lengold, koji ona Vašarskim mađioničarom samo potvrđuje. Izbegla je zamku pesimizma i nadmoći apatije nad mogućnošću da se prevaziću emotivni krahovi, i ugradila u savremenu srpsku književnost osoben, priznat i prepoznatljiv senzibilitet.
