Dela fikcije mogu biti uspešno iskorišćena za razumevanje kognitivnih procesa kao i principa psihologije i neuronauke. U članku objavljenom u žurnalu Acta Neurochirurgica, Marcel Kamp sa Heinrich-Heine Univerziteta u Dizeldorfu i njegove kolege analizirali su primere traumatskih povreda mozga u stripovima o Asteriksu.
Pretpostavljamo da među čitaocima nema onih koji ne znaju o čemu se u stripu radi: malo galsko selo odoleva godinama pokušajima okupacije od strane rimskih legionara, i to uz pomoć čarobnog napitka koji galskim ratnicima daje nadljudsku snagu. Svaki strip uključuje stoga demonstraciju snage Gala i podužu bitku, u toku koje Rimljani, kao i ostali, dobijaju znatan broj udaraca u glavu. Traumatska povreda mozga dešava se kada spoljna mehanička sila utiče na mozak, obično nasilnim putem, i izaziva privremenu ili trajnu disfunkciju mozga.
Cilj studije je bio da se analizira epidemiologija i faktori rizika specifičnih traumatskih povreda mozga, s obzirom na to da su ovakve povrede bile dominantni obrazac povrede u stripovima.
Metod je uključivao retrospektivnu analizu traumatskih povreda mozga (TPM) u 34 stripa o Asteriksu, analizom inicijalnog neuroloških statusa i znakova TPM. Klinički podaci povezani su sa informacijama koje se tiču mehanizma traume, sociokulturnog porekla žrtava i napadača, i okolnosti traumatskog događaja, kako bi se identifikovali specifični faktori rizika. Istraživači su primetili veliki broj traumtskih povreda mozga, odredili njihovu ozbiljnost i pobrojali kontekstualne faktore. Pronašli su oko 700 slučajeva ovakve vrste povrede. Gotovo svi slučajevi su odrasli muškarci koji su dobili udarac u glavu u toku napada. Inače je muški pol značajan faktor rizika za dobijanje traumatske povrede, što se pokazalo i u ovom istraživanju.
Najčešći simptom TPM bio je promena svesti. Odmah nakon traume, žrtve su obično imale teže oštećenje svesti u 390 slučajeva. Dvesta dvadeset pet žrtava imale su samo malu promenu svesti, a samo u jednom slučaju evidentirane su smanjene zenice. Nijedan pacijent nije imao raširene zenice kao znak intrakranijalnog pritiska. Pored izmena svesti, detektovane su i pareze hipoglosalnog nerva sa isplaženim jezikom koji visi u stranu u 188 slučajeva, a ove pareze korelirale su značajno sa ozbiljnijim traumatskim povredama. Sporadična afazija i amnezija javljale su se kao neurološki simptomi nakon TPM. Vizuelna inspekcija kranijuma otkriva često tzv. periorbitalni hematom ili rakunove oči kao znake frakture lobanje. Nisu opservirani drugi dokazi frakture lobanje niti otvorene traumatske povrede mozga. Međutim, valja imati na umu da praćenje povreda nije bilo konzistentno i variralo je od nekoliko minuta do par meseci. Neurološki deficit popout afazije trajali su, recimo, najduže kod druida Getafixa s obzirom na to da su bili izazvani jakom silom – od nekoliko dana do nekoliko meseci. U svim ostalim slučajevima simptomi TBI povlačili su se kroz nekoliko minuta ili nekoliko sati. Nije zabeležen nijedan smrtni slučaj ili permanentno neurološko oštećenje.
Što se tiče socio-kulturnih karakteristika, evidentno je da su Rimljani gore prošli i dobili 450 ovih udaraca, to jest u 63.9% slučajeva, pri čemu su uglavnom Gali su bili uzročnici udaraca. U 402 slučaja povredu su zadali Asteriks ili njegov drug Obeliks, ali ostali Gali u oko 208 slučajeva su bili uključeni u borbe. Gali su bili povređeni u 120 slučajeva, a u 21 slučaju gusari. Ostali koji su zadobili povrede mozga imali su različito poreklo, bilo je Belgijanaca, Egipćana, Vikinga, Indijaca, Indijanaca pa čak i Švajcaraca.
Takođe, u oko 83% udarci su bili izazvani pod uticajem ‘’dopinga’’ u vidu galskog magičnog napitka. Pre bitke, većina likova koji su izazvali povrede, oko 83.5% njih, uzelo je čarobni napitak za koji se veruje da daje nadljudsku snagu. Oni koji su uzeli napitak pre bitke zadali su mnogo značajnije povrede sa izmenama svesti i češćom pojavom rakunovih očiju ali ne i sa parezom hipoglosalnog nerva.
Malo se zna o rasprostranjenosti traumatskih povreda mozga u 50. g. p. n. e. ali drevni dokumenti ukazuju na ograničene opcije kada su u pitanju bili dijagnostika i tretman. Povrede koje su smatrane izlečivim bile su rane bez probijanja lobanje a traumatske povrede mozga nisu bile, recimo u drevnom Egiptu, dostupne za terapiju. U epizodi ‘’Asterix and the Great divide’’ čarobni napitak je čak upotrebljen kao lek koji je nakon zadobijanja povrede uklonio skoro sve simptome pa i gubitak svesti.
Jedan od najznačajnijih faktora bio je da li su napadnuti nosili kacige ili nisu, s obzirom na to da kaciga umanjuje rizik od fatalnih kranijalnih povreda. Veliki broj žrtava jeste nosio kacigu ali u 88% slučajeva kaciga im je ispala tako da je protektivni efekat varirao. Istraživači su zaključili da je implikacija istraživanja: ostavi Gale na miru i dobro pričvrsti kacigu.
Piše: Marica Stijepović
Tekst je u celosti preuzet sa portala Psihobrlog
