Približava se ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji porazgovarali smo sa Tamarom Kučan, spisateljicom i direktorkom izdavačke kuće Urban Art.
Pročitajte šta Tamara kaže o svojim izdavačkim, ali i spisateljskim, iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Urban Art pripremila za predstojeći Sajam knjiga.
- Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo?
Nužda i nedostatak izbora su odlučili, ali danas čitavim bićem volim to što radim i zahvalna sam na svemu lošem što je prethodilo. Bila sam klinka od šesnaest godina, napisala sam prvi roman. Dugo sam tražila izdavača. Ili sam ostajala bez odgovora ili se većina potraga svodila na tri uslova objavljivanja – mnogo novca, potpuno menjanje knjige, spavanje sa nekim. Za prvi uslov nisam imala dubok džep, za drugi uslov nisam imala vere, za treći nisam imala želudac. Ipak, imala sam sreće. Našla sam izdavača, moj prvi roman je objavljen. Nismo se idejno uklopili, uveliko sam imala završen drugi roman i nisam znala kuda ću. Naletela sam na novinski članak o književnicama koje su otvorile izdavačke kuće i na taj način publikuju svoje knjige. Inspirisana tim, sa osamnaest godina otvorila sam Urban art. Nisam znala u šta se upuštam ali bila sam spremna da učim i da se borim za svoje pisanje. Nikada nisam imala ideju da objavljujem samo sebe, ali dugo nisam imala uslova da objavim još nekoga. Vremenom se to promenilo. Urban art iz godine u godinu postaje bogatiji za nove autore.
- Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
Sve navedeno, osim ljubića. SF horor i tragikomedija najčešće.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Zavisi od mnogo faktora. Volela bih da mogu da ispričam bajku o tome kako je dovoljno da pronađete dobar naslov, da ga prevedete, objavite i eto uspeha. Može da se preživi, nekada može i da se živi. Zavisi od kvaliteta koji nudite, od imena autora, od vašeg imena kao izdavača, od marketinga, od plasmana knjige, od okolnosti ali ma koliko kliše zvučalo… Pored kvaliteta mislim da je bitan faktor i da li verujete u to što radite.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Prethodnih godina je najveći izazov bio opstati. Sada najveći izazov je biti bolji nego prethodnih godina. Pobeđivanje sebe, to je najveći i najteži izazov.
- Osim izdavanja Vi i pišete knjige. Kakva su Vaša iskustva kao pisca? Da li je lakše biti pisac ili izdavač?
Srećan sam i zadovoljan pisac iako to zvuči nerealno. Moja iskustva nisu bila uvek lepa, posebno ne na početku. Definitivno je bolje biti pisac. Kao pisac bivstvujete u svetu koji izmislite ili odlučite da opišete, birate svoje junake. Kao izdavač ne birate svet u kome stvarate, ne birate ljude koje srećete. Kao pisac ste gospodar fabule, kao izdavač najčešće, rob.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
Žanrovski nismo profilisani. Naš ’’žanr’’ je sve što može biti zanimljivo i korisno mladima. Bitno nam je da rukopis ima umetničku vrednost, da koketira sa večnošću – da bude zanimljiv ljudima godinama ne samo u trenutku kada izađe. Najćešće nas privuku teme o kojima se malo zna, o kojima se ne priča, koje teraju dvostruki balkanski moral i normative da se postide ili naljute. Volimo priče koje se ne završavaju kada autor stavi tačku, koje bude stotinu drugih priča u čitaocima. Takođe, ma koliko surovo zvučalo posmatramo i komercijalni aspekt. Ne u smislu može li se zaraditi od toga već možemo li sa našim resursima adekvatno plasirati tu knjigu. Primera radi… Ukoliko ste izdavačka kuća poznata po objavljivanju kuvara biće vam teško da plasirate knjigu kvantnog fizičara koja govori o kvantnom tuneliranju i lako se može dogoditi da nepromišljeno naštetite i sebi i autoru. Naravno, veliku pažnju polažemo tome da knjiga ne sadrži bilo kakav govor mržnje, podsticanje sukoba i netolerancije makar to autor pravdao humorom.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Savet je da sve o čemu su maštali i da sve što očekuju – odbace i dozvole sebi bolan sudar sa realnošću. Živimo u zemlji u kojoj jedna četvrtina stanovnika ne zna da se potpiše, gde čitanje nije ’’popularno’’, gde su ljudi više zainteresovani za učešće u rijalitiju nego na književnom konkursu, gde je život prostitutke zanimljiviji nego osvojena nagrada na svetskom takmičenju iz matematike, te su snovi o tome kako se preko noći postaje J.K.Rouling, Gijom Muso, Stiven King zavaravanje koje mi kao izdavači ne želimo da dodatno pumpamo lažnim obećanjima i anesteziramo naivna očekivanja proizašla iz neznanja ili prevelike želje. Ipak, može se uspeti, san o objavljenoj knjizi se može ostvariti, samo znatno drugačiji od prvobitne zamisli. Naravno da nam se mogu obratiti.
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
Sujeta, šund, gubljenje obraza zbog zarade – prostituisanje, kopiranje i imitiranje, ego tripovi, monopol, brojke, neinovativni i konzervativni metuzalemi, nipodaštavanje mladih i manjih izdavača, estrada.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
Književni blogeri. Izdvači bi toliko toga o posvećenosti, odnosu prema čitanju i predstavljanju knjiga mogli da nauče od književnih blogera.
- Koje konkurente cenite i poštujete?
Kolege izdavače više doživljavam kao sapatnike nego kao konkurente. Daleko od toga da Urban art nema konkurenciju, samo smo naučeni da gledamo svoja posla, da dajemo sve od sebe, da se ne upoređujemo i ne utrkujemo, da ne likujemo zbog tuđih poraza niti da sopstvene pobede gradimo na tuđim gubicima. Nekada sam govorila da cenim svakoga ko se bavi izdavaštvom. Godinama sam shvatila da ne cenim baš sve izdavače. Ne cenim one kojima je vizija uspeha ekvivalent zaradi. Ne cenim ni one koji zablistaju i nestanu, pravi izazov u ovom poslu je opstati, potom pobeđivati sebe iz godine u godinu, bez trampe obraza za džep, kulture za šund. Ne cenim kolege koje su zaspale u srednjem veku, probudile se u ovom i odbijaju da se suoče sa kalendarom i inovacijama u izradi knjiga. Ne cenim kukavice koje ne rizikuju, koji igraju na provereno. Sistemom eliminacije dolazimo do toga da istinski cenim one koji vole to što rade, koji traju, koji su inovativni i prepoznatljivi.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
Teško pitanje. Mi zaista za svakoga imamo po nešto. Nismo žanrovski profilisani, ’’kačimo’’ različitu čitalačku grupaciju i nudimo čitaocima mnogo različitih svetova u koje mogu da zavire.
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
Do oktobra su u planu tri naslova. Ulica dobre sreće je biografski roman iransko-kanadske autorke Marjam Manteghi. Poučna i upečatljiva priča o snovima drugačijim od okoline, o potrazi za domom, identiteom i (samo)prihvatanjem. Roman progovara i o borbi sa rakom, ali u njemu nećete pronaći savete poput: jedite zemlju sa Himalaja, čilirajte sa šamanom… Bez maski, bez ulepšavanja saznaćete šta se događa sa psihom žene kojoj je život stao u sekundi, a koja je uspela da svoj trenutni poraz pretvori u životnu pobedu. Ono na šta smo ponosni i na čemu vredno radimo je drugo dopunjeno izdanje prvog romana Aleksandra Đuričića Ash-a Surf na crvenom talasu. Autor kaže da je sudbina svakog talasa da se razbije o stenu a nemiri sa kojima se suočavaju njegovi junaci uzburkaće emocije čitalaca. Upoznaćete Mariju i Jovanu, koje iz manjeg mesta dolaze u Beograd, sa koferom punim očekivanja. Upoznaćete i Luku, tatinog sina čija priča će vas zaboleti do srži iako biste ga prvobitno osudili, tu su i Viktor, Denis, Daca… Dragoceno štivo kako za mlade, tako i za njihove roditelje. Treći naslov Urban art drži u tajnosti na zahtev autorke. Jedna od vodećih misli tog romana je da svaka tajna ima rok trajanja…
Razgovarao: Milan Aranđelović
