Francuski taoci u Siriji na originalan način prepričali svoje zatočeništvo u knjizi za najmlađe “Da li će se tata jež vratiti kući?” čiji su obrisi nastali u mračnim prostorijama u kojima su ih držali otmičari.
Neobičan i domišljat način odabrali su novinar Nikola Enen i fotograf Pjer Tores, bivši taoci u Siriji, da prepričaju svoje stradalništvo. Odlučili su da se obrate najmlađima i patnju alegorično pretvore u dogodovštine prikazane u dečjoj slikovnici.
Knjiga “Da li će se tata jež vratiti kući?” čiji su obrisi nastali u mračnim prostorijama u kojima su ih držali otmičari, upravo se pojavila u francuskim knjižarama.
Nikola Enen i Pjer Tores su oteti u junu 2013. na jugu Sirije, u gradu Raki, dok su snimali reportažu, a oslobođeni su u aprilu prošle godine. Priča o ježu koji se vraća kući nastala je u poslednja dva meseca njihovog tamnovanja.
Sve je, kako kažu, krenulo od igre, da bi ubili vreme i dosadu. Zamišljali su životinju koja bi najviše odgovarala njihovoj situaciji. Izbor je brzo pao na ježa koji se uvek vraća kući.
Priča govori o tati ježu koji je krenuo da traži hranu za svoju decu. Privučen mirisom, upao je u veliku korpu za piknik, u kojoj je odnesen daleko od kuće. Potom ga je dečak pretvorio u svog ljubimca i zatvorio u kartonsku kutiju. Tata jež, ipak, uspeva da pobegne, ali put do kuće je dug, opasan, pun zamki.
Nikola Enen je tekst pisao na praznoj kartonskoj ambalaži kutije sira. Koristio se iskustvom bajki koje je svojoj ćerki čitao pred spavanje. Autori kažu da im je stvaranje u zatvoreničkim uslovima vraćalo deo otete slobode.
Deset meseci su bili u zatočeništvu, a posle isto toliko vremena objavili su knjigu. Bio je to njihov tajni projekat. Mesec i po posle izlaska na slobodu, tekst je predat Pjeru Toresu, koji je već bio osmislio ilustracije. Enen je rukopis prvo pročitao svojoj deci. Bio je to, ujedno, lakši način da im saopšti šta mu se dogodilo.
“Tata jež” je knjiga prepuna nežnosti, i ima za cilj – kažu autori – da ohrabri decu i uveri ih u to da će im se tata, koji se ponekad nalazi daleko, ipak vratiti.
Ova slikovnica može da se čita na više nivoa. U njoj je pacov dobar a maca zla, što upućuje na zaključak da nevaljalci nisu uvek tamo gde ih očekujemo.
Istovremeno sa slikovnicom, iz štampe je izašao i Enenov politički esej “Džihad akademija” u kojem on dovodi u pitanje određene aspekte zapadnog pristupa pretnjama džihadista i ističe greške koje su podstakle radikalizaciju islamista. Odgovor je isti kao i u slikovnici – da se rđavi ne nalaze baš uvek na onom mestu na kom ih u prvom trenutku vidimo i da bi ponekad trebalo promeniti ugao gledanja.
Izvor: Večernje novosti
