Sinkopa Branke Selaković nije još jedna zbirka priča mladih autora. U pitanju je odlična, izuzetna, zbirka.
Već posle prve pročitane stranice postaje jasno da je u pitanju rukopis iza kojeg stoji iskusna ruka. Ruka nekoga ko zna da piše i ko dobra vlada jezikom i rečenicom. Pismenost se ovde podrazumeva.
Druga stvar koja upada u oči jeste humor. Odmeren i primeren humor ponovo pokazuje da iza rukopisa stoji iskusno književno pero. Branka Selaković to, nesumnjivo, jeste.
Po obrazovanju diplomirani filozof, Selaković piše prozu, poeziju i eseje. Iza sebe ima četiri romana, dve knjige priča i zbirku pesama. Prevođena je na engleski, makedonski, poljski, španski, nemački, indonežanski i norveški jezik.
Dobitnica je, između ostalih, i Nagrade Miroslav Dereta za najbolji roman, Nušićeve nagrade za najbolju satiričnu priču, Nagrade Matice srpske u Crnoj Gori, kao i mnogobrojnih priznanja za poeziju na raznim pesničkim festivalima.
Radila je kao profesor filozofije i logike, potom novinar Prvog programa Radio Beograda u Redakciji za kulturu i Zabavno-humorističkoj redakciji, gde je učestvovala u stvaranju emisija Neki to vole noću, Кod dva bela goluba, Dogodilo se na današnji dan, Mozaik vremena i drugih.
Zastupljena je u velikom broju časopisa, zbornika i antologija. Saradnica je regionalnog portala Al Džazira Balkans, za koji intervjuiše značajne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.
Knjiga je nastala u okviru evropskog projekta Balkans Reading organizacije Traduki. Rukopis je nastajao tokom autorkinog rezidencijalnog boravka u Skoplju za koji je i dobila stipendiju, te su neke priče povezane sa glavnim gradom Severne makedonije i njenim umetnicima.
Priče u zbirci Sinkopa govore o usamljenosti, odbačenosti, prihvatanju, strahovima, roditeljstvu, partnerskim odnosima, ali, tamo gde je autorka najbolja jesu njene priče koje se fokusiraju na umetnost, na umetnika i njegov svet. Te priče su i najbrojnije. Autorka nam tu pokazuje svu svoju književnu umešnost, duhovitost, iz nekih svojih iskustava kreira priče, svima tako poznate, a opet nove i živahne.
Piše: Milan Aranđelović
