Pomalo nije fer da bez losa Bonga poznati norveški pisac Erlend Lu dolazi u Beograd da sutra bude gost Ateljea 212, zato što se u ovom teatru igra predstava prema njegovom romanu „Volvo kamioni“. Ni ova knjiga, niti predstava možda ne bi postojali da im nije prethodio Luov roman „Dopler“, u kome pojava malog losa unosi niz preokreta u život glavnog junaka te priče po čijem imenu je knjiga i dobila naslov. Menja njegov pogled na svet, navodi ga na preispitivanje vlastitog identiteta i prati ga, naravno, i u nastavku – „Volvo kamionima“.

Međutim, kako to obično biva, moglo bi se reći da su hardkor fanovi Lua bili pomalo zatvoreni da prihvate nežnog Bonga, a pre svega njegove humorom i ironijom natopljene romane „Dopler“ i nastavak „Volvo kamioni“. Ove knjige objavljene su nakon romana „Naivan. Super.“, prevedenog 2003. na srpski, koji je odmah osvojio simpatije čitalaca već pomenutim atributima koji se prepoznaju i u brojnim drugim Luovim delima kao što su: „Mulej“ (2008), „Mirni dani u Miksing Partu“ (2010), „Prohujalo sa ženom“ (2011), „Fvonk“ (2012) i „Popis“ (2013). Sve njih objavila je izdavačka kuća Geopoetika, koja je s Luom započela saradnju po preporuci Katedre za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i prva je u regionu upoznala publiku sa njegovom književnošću.

„Volvo kamioni“ su kao predstava između ostalog dospeli u Atelje zahvaljujući Sari Radojković i Katarini Janković, kojima je poverena dramatizacija teksta, a režija Maji Maletković. Njoj je postavka predstave master rad na Fakultetu dramskih umetnosti. U komadu glavnu ulogu igra Vladislav Mihailović, a pored njega i Gorica Popović, Mladen Andrejević i dečak Miloš Klanšček. Možda su Bonga izostavili iz predstave pa ga zato pisac nije poveo u goste. Iz protesta. Uglavnom, produkciju Luovog komada u pozorištu Atelje 212 sigurno je pomogla Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji. Zašto da ne kada je njeno društvo i podneblje moguće uticalo da Lu za kratko vreme postane kultni pisac, dobitnik prestižnih priznanja normalno, iako britkom inteligencijom ume da do suza nasmeje čitaoca upravo kritikujući Norvešku. Njenu briljantnost. Protiv iste „ocene“ se bori i u komšiluku, naravno autoironičan je i prema sopstvenoj briljantnosti („Dopler“, „Volvo kamioni“).

Inače, junaci njegovih dela su uglavnom muškarci na ivici nervnog sloma, zabrinuti, opterećeni ljudi, koji prolaze kroz određene krize – grešni antiheroji u potrazi za smislom. Gorki nezadovoljnici kao Dopler, koji se opredeljuje za dobrovoljno izgnanstvo, bežeći od žene i dece u šumu. Lu ovde načinje, a u „Kamionima“ nastavlja da se ozbiljno bavi temom roditeljstva u savremenom društvu. Priča o besmislu svega čemu treba da stremi prosečan čovek. Pa, ma koliko bio kritičan, surov i opor u „Dopleru“, zahvaljujući svom smislu za humor, Lu ne želi da dozvoli čitaocu da njegovu knjigu doživi kao mračnu i pesimističnu. „Dopler“ je, kako ocenjuju stručnjaci, „jedna od knjiga koje se brzo čitaju, a dugo pamte“, pa nije neobično što ih nastavci, to jest „Volvo kamioni“ prate. U „Dopleru“ Lu to najavljuje ovako:

„A naš mali karavan odlazi iz Norveške i ulazi u ostatak sveta. Idemo na Istok. Lovićemo i sakupljaćemo dok se ne približimo drugim ljudima. Koji će mi se možda svideti više od onih koji žive ovde, a možda i neće. Pokazaće vreme. A ovo je ratni pohod. Mi smo vojnici koji će se boriti do poslednjeg čoveka. Protiv briljantnosti. Protiv gluposti. Jer napolju je rat. Rat je.“

I, nastaviće se…

Izvor: Danas

Comments

comments

Related Posts