Jednog od najvećih velikana svetske književnosti, Vilijama Šekspira, koji je za sobom ostavio veličanstvena književna dela, i četiri veka posle njegove smrti prate brojne teorije i mitovi. Ovo su četiri najpopularnija.
Šekspirovi soneti posvećeni muškarcu
Glasina da su ljubavni soneti Vilijama Šekspira posvećeni muškarcu svojevremeno je podigla veliku prašinu. Prema rečima profesorke sa Univerziteta u Džordžtaunu, Leni Orlin, Šekspir je sonete pisao i za muškarce i za žene.
“Šekspirov veliki talenat se između ostalog ogledao i u tome što je umeo svojom maštom da oživi različite likove, što je radio i u svojim sonetima”, objašnjava Orlinova koja dodaje da soneti nisu ljubavna pisma koje je neko pronašao na tavanu već pesme koje je on objavljivao.
Neki elementi ukazuju da se neke pesme baziraju na njegovom ličnom životu, ali nije utvrđeno da je Šekspir crpeo ideje pišući pesme isključivo iz svog privatnog života, to jest da je bio homoseksualac.
“Šekspir je voleo ponekad da upućuje pesme mladim muškarcima, a nekada mladim ženama. No, iako je teško ustanoviti ko su ti ljudi kojima se Šekspir obraćao, nema razloga da se veruje da su oni zaista i postojali”, kaže Orlin.
Šekspir je mrzeo svoju suprugu
Mišljenje da je Šekspir mrzeo svoju suprugu bilo je uvreženo u 19. veku, a ovakav stavzasnivan je na njegovom testamentu u kojem je En pomenuta smo jednom i to ne imenom već na, navodno, pogrdan način.
Naime, Šekspir je svojoj supruzi testamentom ostavio „second best bed“, što aludira na prevaru i neskladan bračni život, a mnogi savremenoci su to protumačili kao akt mržnje. Prema tumačenju profesorke Orlin, taj izraz je bio uobičajen za to doba i dosta se koristio u pisanju testamenata.
Profesorka objašnjava da je ova fraza nije pogrdna, i da je to verovatno značila da je taj komad nameštaja bio od posebnog značaja za nju.
Pobornici teorije da je Šekspir mrzeo En, dodaju da je to ujedno i jedina stvar koju je Šekspir njoj ostavio, ali Orlinova dodaje: “En je po zakonu imala pravo na trećinu njegovog imetka, koji je i dobila posle Šekspirove smrti, te je bila vrlo dobro zbrinuta, što je pisac i znao”.
Šekspir je bio neobrazovan
Iako je pohađao školu u rodnom Stratfordu na Ejvonu, koju su pohađali svi dečaci uglednih očeva, Šekspir nije nastavio školovanje. Međutim, Orlinova kaže da to nikako ne znači da nije dobio klasično obrazovanje.
“U to doba čak je i osnovno obrazovanje bilo na latinskom i baziralo se na vrlo strogim pravilima”, objašnjava profesorka.
Šekspir nije autor svojih dela
“Sve do 19. veka nije postojala sumnja da je Šekspir autor svih svojih pisanih dela, kada je Amerikanka po imenu Delia Bakon rešila da lansira drugu teoriju”, objašnjava Orlinova koja dodaje da je ona razglasila da je ser Frensis Bekon, engleski filozof, pravnik i državnik zapravo napisao većinu štiva koja se pripisuju Šekspiru.
Iako je uspela da uzdrma književnu javnost, teorija se nije dugo održala, pošto postoji još oko 80 kandidata koji su potencijalni autori Šekspirovih dela. Među njima je i kraljica Elizabeta I.
Još jedna od pretpostavki zbog kojih je nekome uopšte palo na pamet da razmatra autentičnost Šekspirovih dela jeste i njihov kontinuirani kvalitet koji tera ljude da i posle 400 godina čitaju i izvode njegova dela.
Izvor: N1info
