Roman „Crvena voda“ Jurice Pavičića je priča o nestanku sedamnaestogodišnje Silve, o potrazi za njom, o pukotinama u porodici koju njen nestanak izaziva, o raspadu jedne države. Ovo je i najuspešniji Pavičićev roman koji je nakon prevoda na francuski 2021. dobio čak šest nagrada, između ostalih i nagradu „Le Points“ i nagradu „Grand Prix de la litterature policiere“ za najbolji evropski kriminalistički roman.
Jurica je bio gost Lagune i 28. septembra je održana promocija knjige „Crvena voda“ u knjižari Delfi SKC, na kojoj je govorio i Saša Ćirić, književni kritičar i novinar Radio Beograda. Promociji su prisustvovali i kolege novinari i filmski stvaraoci, između ostalih i Branko Rosić i Srdan Golubović.
Knjiga je u Francuskoj prodata u tiražu od preko 45.000 primeraka, a Jurica razloge za uspeh vidi pre svega u popularnosti žanra, ali i zato što je knjiga priča o kolektivu, o zajednici kroz istoriju, i sudbini porodice i zajednice: „Verujem da hronikalnost knjige koja obuhvata 30 godina života jednog podneblja, uz krimi priču, privlači čitaoce“.
Saša Ćirić je knjigu čitao pre nekoliko godina, kada je prvi put objavljena u Hrvatskoj, i sada u izdanju Lagune. U njoj vidi skraćenu društvenu i političku istoriju jednog podneblja od 1989. do 2016, koja je i pozadina glavne priče, žanrovski i uslovno rečeno, kriminalističke: „Ako težite tome da što pre saznate šta je odgonetka zagonetke, nećete osetiti ono što je egzistencijalno i sudbinski vezano za likove – porodičnu dramu.“
Ćirić ističe da je još jedan kvalitet knjige njena multiperspektivnost: „To nam dozvoljava da iz perspektive različitih likova pratimo radnju i drugačiji pogled na ono što je suština intrige, a ta pojedinačna poglavlja možemo razumeti i kao zasebne priče“.
Pavičić je na promociji otkrio da ga je od početka zanimalo kako bi jedna porodica mogla da reaguje i koje bi strategije imala kada doživi traumu nestanka deteta: „Bilo bi mi logično da u nekom trenutku neko od njih postane opsesivan. Kako žive ako nestane dete? Da li se i dalje svaki dan bave time ili su pokušali pokupiti krhotine života i funkcionisati mimo toga? Ili svi različito, i da li to izaziva tenzije? Ta drama mi je bila nešto od čega sam pošao i činilo mi se da je zanimljiv taj odnos prema traumi.“
Ćirić smatra da romanom dominira setna atmosfera: „Ne samo zato što je nestala devojka i što tragedija visi u vazduhu nego su tu i sivi pejzaži koji jesu obeleženi unutrašnjom psihom brata koji traži svoju sestru po svetu, uznemirenošću, potencijalnom tugom i dezorijentacijom, ali atmosfera pretećeg sivila probija se i psihološki i estetski kroz ono što je pozadina priče.“
Jurica Pavičić je scenarista i filmski kritičar, i pisanju ponekad prilazi iz filmske perspektive: „Volim više karakterizirati ljude kroz to šta naprave, kako postupaju i kako se ponašaju, nego da objašnjavam. S jedne strane izbegavam sveznajućeg pripovedača, ne volim da mi pripovedač mudruje i objašnjava svet. S druge strane poželim iskomentirati svet koji okružuje likove i onda se obično vežem za onog koji je inteligentan i koji mi služi kao sredstvo fokalizacije. Najveći izazov ovog romana bio je kako više različitih perspektiva vezati u hroniku vremena.“
Saša Ćirić se osvrnuo i na pitanje žanra: „Ova priča nadilazi i usložnjava jednu žanrovsku strukturu. Ovde treba govoriti o romanu detekcije, potrage, odnosno intrige, pre nego o kriminalističkom romanu. Ovde je to usložnjeno na nepretenciozan i funkcionalan način, i to mi se sviđa.“
Na promociji smo saznali i da je u pripremi adaptacija knjige za seriju.
