Šarmantni kapetan avanturista Korto Malteze, mornar uz čije su pustolovine mnogi među nama u mašti preplovili iz detinjstvo u mladost, “u stvarnosti” je ovog leta proslavio pedeseti rođendan. Tačnije, pola veka je minulo otkako je neodoljivi pustolov prvi put uplovio na stranice stripa “Balada o Slanom moru”, pravo iz mašte Huga Prata, koji se ipak “ograđivao” od svog junaka rečima: “Nisam ja stvorio Korta. On živi. Ja uostalom ne znam sanjam li ja njega ili je obrnuto.”
Odista je nezahvalan svaki pokušaj da, analizirajući lik Maltezea, jasno razgraničite stvarno od imaginarnog – ne samo zbog toga što, koliko god delovao fantastično i nestvarno, Korto podjednako deluje i kao neko stvaran, koga poznajemo. Već i stoga što svaki čitalac koji je ikada zaplovio u društvu ovog harizmatičnog junaka, neminovno dođe do spoznaje koju je pokušao da objasni i sam Prat: Korto svakako postoji, i nesumnjivo živi, u svakom od nas.
Kroz svoja putešestvija, hronološki smeštena u prve decenije prošlog veka, od Rusko-japanskog do Građanskog rata u Španiji, ovaj junak je bezbrojne među nama poveo na neka druga, ličnija putovanja – i učinio da mnogo puta uplovimo u prostor sa one strane granica vremena, prostora, ideja, slobode… I dalje čini to isto, i danas, u godini svog pedesetog stripskog rođendana, u kojoj mu i naš Darkwood najzad dodeljuje adekvatan tretman na srpskoj strip-sceni, objavljivanjem luksuzno opremljenih ćiriličnih albuma sa ovim kultnim pričama.
Korto Malteze je, jednostavno, jednako neodoljiv i jednako mlad i kao pedesetogodišnjak – i kao stotridesetogodišnjak! Jer 130 godina je prošlo otkako se 10. jula 1887. u Valeti rodio taj sin velškog mornara iz Kornvola i gibraltarske proročice Ciganke, koji je u detinjstvu u svoj dlan očevim brijačem urezao liniju sreće.
Time je sudbinu “postavio na njeno mesto”, odredivši je kao stvar izbora. Ipak, nikada ovaj junak neće pokazati nadmen stav, niti prezir prema onima koje život nije mazio, ali se sa sudbinom nisu ni “porvali”. Naprotiv, deo Kortove magije je baš u tome što ta neizlečiva skitnica i sanjar zlatnog srca uvek, nagonski staje na stranu ugnjetavanih, poraženih, manje srećnih – skrivajući se pritom iza imidža tvrdokornog tipa.
Čovek bez domovine, otelotvorenje Pratovog skepticizma prema “velikim temama”, nacionalnim, ideološkim, religijskim određenjima, lutalica Korto sa lakoćom se kreće između Istoka i Zapada, istorije i fantastike, fizičkog i metafizičkog. Osim rusko-japanskog, iskusio je i Prvi svetski rat na nekoliko udaljenih lokacija, obreo se u Rusiji posle Oktobarske revolucije, u Italiji nad kojom se tek nadvija pretnja fašizma… Kortu se “zvanično” gubi svaki trag tokom Španskog građanskog rata.
On upoznaje i sreće stvarne istorijske ličnosti, poput Džeka Londona, Ernesta Hemingveja, Hermana Hesea, Buča Kasidija, prisustvuje smrti Enver-paše, a iz ruskog zatočeništva spasava ga lična intervencija starog prijatelja – Josifa Džugašvilija Staljina.
Korto, očekivano, uživa u avanturističkim romanima ali nikako ne stiže da do kraja pročita svoju omiljenu knjigu, Morovu “Utopiju”. To ga, ipak, ne sprečava da za svojom Utopijom neprestano traga. Stiže Malteze, između ostalog, i da traga za blagom crnogorskog kralja Nikole, u svojoj večitoj potrazi za nekakvim blagom – no čak i kad je ono predstavljeno kao opipljivo, materijalno bogatstvo, uvek je jasno da je ovaj romantični heroj u stvari u potrazi za nečim plemenitijim i dubljim. A zajedno sa njim i mi, čitaoci, koji zahvaljujući Kortu Maltezeu poznajemo poslednjeg romantičnog heroja, i živimo poslednju takvu epohu.
Hugo Prat je rođen u Riminiju 1927. godine, odrastao je u Veneciji, a sa deset godina odlazi u Abisiniju (današnja Etiopija), gde je njegov otac služio u kolonijalnim trupama. Nakon rata seli se u Buenos Ajres i tamo se u potpunosti posvećuje stripu, a po povratku u Italiju 1967. stvara Korta Maltezea koji se smatra Pratovim magnum opusom. U te priče ucrtao je svoja iskustva sa brojnih putovanja, koja se nikada nisu završila, i ugradio sopstvene slobodarske svetonazore. Do svoje smrti, 1995. godine, Prat je putovao i stvarao.
Izvor: Večernje novosti
