Samo rođenje Sergeja Dovlatova nagoveštavalo je njegov dinamičan i neobičan život. Rođen je na samom početku Drugog svetskog rata u Ufi gde su njegovi roditelji bili evakuisani iz Lenjingrada. Majka mu je bila Jermenka koja je radila kao glumica i lektorka, dok mu je otac bio Jevrejin i pozorišni glumac i režiser.

Dovlatov je od 1944. godine živeo u Lenjingradu. Tu je upisao Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme se aktivno bavio boksom. Ljubav prema ovom sportu ga nije napuštala ni u Americi gde je redovno posećivao mečeve Muhameda Alija. Nemirna priroda mu nije dala mira, tako da je nakon dve godine udaljen sa studija. Pozvan je u vojsku i naredne tri godine je služio otadžbini kao čuvar robijaškog logora na severu SSSR-a. Iskustva iz armije kasnije je opisao u romanu Zona. Nakon povratka iz logora radio je kao novinar u Lenjingradu i kao dopisnik za Sovjetsku Estoniju iz Talina. Da bi dopunio svoj budžet preko leta je radio i kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom. Svoje službovanje u parku opisao je u romanu Puškinova brda.

Zbog svojih priča isključen je iz čak dva novinarska udruženja. Prvo je isključen iz Saveza sovjetskih novinara jer su neke njegove samizdat priče prokrijumčarene i objavljene u zemljama Zapadne Evrope. Iz Saveza novinara SSSR-a isključen je jer su mu pojedine priče objavljene u ruskim emigrantskim časopisima. Jedan od tih časopisa je kasnije i uređivao kada je, nakon napuštanja SSSR-a, otišao da sa majkom, suprugom i ćerkom živi u Njujorku. Tamo je počeo da radi kao novinar Njujorkera, kao i da piše svoja najpoznatija dela – Kompromis, Zona, Puškinova brda, Naši, Zanat, Kofer, Strankinja, Predstava i Filijala.

Tokom dvanaest godina emigracije objavio je ukupno dvanaest knjiga širom Amerike i Evrope sve dok ga srce nije izdalo i prestalo da radi jednog sunčanog avgustovskog dana 1990. Tek nakon smrti (i perestrojke) njegove priče su polako počele da se pojavljuju sa one strane Gvozdene zavese.

Dovlatov je našao mesta u brojnim zbornicima remek-dela proze 20. veka. Ugledni ruski i američki pisci davali su laskave ocene njegovim knjigama.

„Očekujem dosta od tebe i tvog pisanja“, rekao je Kurt Vonegat nakon što je u Njujorkeru pročitao neke njegove radove. „Imaš ogroman talenat koji si spreman da pružiš ovoj ludoj zemlji. Srećni smo što si ovde.“

„On je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“, rekao je o Dovlatovu Josif Brodski koji ga je i preporučio američkim izdavačima.

Sergej Dovlatov je postao veliki književni hit i u Srbiji. Izdavačka kuća Lom stalno objavljuje njegova dela koja se veoma brzo rasprodaju. Nedavno su, u prevodu Natalije Nenezić, objavili i knjigu Kompromis koji je nastao nakon što je Dovlatov, u svojoj trideset i trećoj godini, posle jedne lude pijanke završio u Talinu u Estoniji gde se dve godine bavio, odnosno pokušavao da se bavi, novinarstvom.

Kompromis je zbirka priča koje se zapravo mogu čitati i kao roman (može i obrnuto). Zbog svoje nesposobnosti da se uklopi u radnu etiku novog sovjetskog natčoveka Dovlatov neprekidno upada u probleme sa nadređenima, podređenima, pijanima, treznima, vernim uvlakama i cinkarošima, bundžijama… Junak ove knjige nipošto nije superheroj u svojoj donkihotovskoj borbi protiv sovjetskih vetrenjača i Velikog Crvenog Brata. Naprotiv. Ta i sama knjiga nosi naslov Kompromis. Nema ničeg herojskog u kompromisima, već samo biološkog, da ne kažemo darvinovskog o opstanku najprilagodljivijih novim okolnostima.

Svaka od trinaest priča započinje nekim novinskim člankom pisanim u duhu vremena i partijske novinarske etike da bi nakon toga usledilo objašnjenje, odnosno, prava priča koja se krije iza umivenog i za kegebeovsko oko prigodnog članka. Efekat koji Dovlatov postiže ovim pristupom je fantastičan. Suprotstavljajući suvoparni i izveštačeni jezik soc-realizma i normalan govor živ-realizma (životnog realizma) Dovlatov dekonstruiše i demaskira život pod diktaturom proleterijata. Iako se sreće i druži se sa disidentima i bundžijama koji žele da se suprotstave tiraniji junak Kompromisa jedino žudi za pićem, ženama i preživljavanjem. Kompromis je roman koji nam oslikava jedno vreme koje je davno za nama, vreme u kojima su novinari pisali po partijskoj direktivi, po diktatu (auto)cenzure, po potrebi da nahrane svoju decu, a istinu su prepuštali zaboravu ili njihovim profesionalnim naslednicima koji će doći u decenijama nakon ovog mračnog perioda. Vremena i ljudi opisani u ovoj knjizi ostali su, hvala bogu,daleko za nama.

Za Dovlatova obično kažu da je „ruski Hemingvej“. Jedina razlika je u tome što je za razliku od svog američkog parnjaka ovaj ruski u svojim delima bio i duhovit. Kompromis je verovatno najduhovitije delo ovog pisca u kome mogu da uživaju i ljubitelji klasične i ozbiljne književnosti kao i ljubitelji dobre, stare ironije, cinizma i sarkazma.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts