Ni desetine hiljada dolara, što je šezdesetih godina bilo bogatstvo, nisu ubedile Ivu Andrića da Holivudu odobri ekranizaciju njegovog romana „Gospođica“.
Pisac principijelno nije imao ništa protiv skraćivanja, ali jeste protiv izmena.
„Kada je odbio desetine hiljada dolara da dozvoli Amerikancima da snimaju ‘Gospođicu‘, pričao mi je, jednog dana se na njegovim vratima pojavio američki producent koji je došao u Beograd, po vlastitim rečima, samo da vidi tog pisca koji je, suprotno Hemingveju i Fokneru, ‘odbio toliki novac za samo jedan potpis na ugovoru koji ga ni na šta ne obavezuje’“, na ove reči Vladimira Pogačića nedavno je podsetio Radoslav Zelenović, čelnik Jugoslovenske kinoteke.
Pogačić je zapisao i sledeće: „U nekoliko dugih razgovora o mogućnosti ekranizacije njegovog dela koje smo vodili, Andrić mi se žalio, povodom nekih televizijskih adaptacija njegovih priča, na dopisivanja, menjanja i izvrtanja njegovih likova. Nije se protivio da se nešto briše ‘ako im je suvišno’, ali nije mogao da se pomiri da ga neko ‘nadopunjuje, dograđuje, dopisuje’… Sada njega nema, i masakr, izgleda, počinje.“
Andrić piše 1955. Anti Zemljaru da je pročitao kratki scenario, da mu se čini i zanimljiv i lepo pisan, a u nastavku: „I nije do njega krivica što ipak ne mogu da dam svoj pristanak za izradu filma po mojoj pripoveci ‘Aska i vuk‘. Stvar je načelne prirode. Uvek sam smatrao da ne treba od novele (naravno, samo moje novele) praviti film i da to nije dobro ni za novelu ni za film. Malo iskustvo koje sam imao u tom pogledu samo me je utvrdilo u shvatanju da ne treba da se sa svojim pripovetkama pojavljujem na dva plana, jednom književnom i drugom filmskom…“
– U zaostavštini u Arhivu SANU nailazimo na skicu filmske ideje Rudolfa Kona za roman „Na Drini ćuprija“, upućenu piscu 1960. godine. Tu je i scenario Andrićevog prevodioca tog dela na engleski Jozefa Hitreca, koji je uputio Andriću, tu je i nekoliko scenarija koja su autori uputili piscu tražeći komentar, i to za „Put Alije Đerzeleza“, „Žeđ“… – kaže Biljana Đorđević Mironja, stručni saradnik u Zadužbini.
Andrićeve primedbe Gotovcu:
„Iz Vašeg pisma vidim da Vi očekujete možda i neke stvarne i stručne primedbe i predloge na ovaj scenario. U tom slučaju mislim da se nismo dobro razumeli… Ja scenarija ne umem da „čitam“, tj. nemam sposobnosti da zamislim kako bi taj tekst mogao da izgleda na sceni. Stoga nikad nisam hteo da se upuštam u tu vrstu poslova, pa ne mogu ni sada… Hteo bih samo da skrenem pažnju na dva-tri sitna odstupanja za koje mislim da bi mogla da se prilagode originalu.
Str. 2 „… da od te lakoće u zrak ne poletim“ treba da glasi: „da od te lakoće uvis ne poletim“.
Str. 11 „Bio je za fratra“ treba „Spremao se za fratra“.
Str. 13 „ja i onako nemam šta za reći!“ treba svakako „ja i onako nemam šta da kažem!“
Str. 22 „drška fildžana“, to je omaška, samo džezva u kojoj kafa kuva ima dršku, a fildžan je mala porcelanska šoljica bez drške; iz nje se kafa pije…
To je sve što sam imao da primetim…“
*delovi Andrićevih komentara na scenario za pripovetku „Svečanost“, u pismu Vladimiru Gotovcu 7. oktobra 1961.
