Stoji da se raspisala čitava Skandinavija, stotine ondašnjih pera okušavaju se u okviru tog nordic noir talasa, neki su (recimo, Hening Menkel, „tata“ inspektora Valandera) u stilskom smislu vidno napredovali, ali ipak je upravo Nesbe kralj trilera i kriminalističke proze iz tog dela Evrope. Otkud baš on? Ako se manemo teorija o ljubimcima, biće da Nesbe nudi nešto osobeno i dodatno privlačno u odnosu na tu sve brojniju i prodorniju konkurenciju.
Udarni aduti Nesbea su evidentni već pri prvim susretima sa njegovom prozom – tečnost i ritmičnost naracije, spremnost da se oko pojedinačne misterije izatka šira društvena hronika, sigurno baratanje stilom izabranog žanra, nenametljiv humor i prijatna nonšalancija po pitanju književnog izraza. Sve to je prisutno i u Sinu (objavila Laguna, prevela Jelena Loma), najnovijem mu srpskom izdanju. Sin, da zabune ne bude, ne pripada serijalu čiju je glavni junak inspektor Hari Kule, već se tiče osvetničkog pohoda mladog zatvorenika-narkomana, inače, sina osramoćenog policajca višeg ranga.
Sve značajno za Nesbeov književni univerzum je tu – prisutni su svi dokazi njegovog neospornog književnog dara, a tu su i ranije uočene slabosti (olako istrčavanje put dijaloga kao narativnog sredstva), baš kao i njegova odrešitost po pitanju društvene kritike (kako će primetiti jedan od bočnih junaka Sina, i u raju neko mora da nalazi mane i broji prestupe!). Imajući to u vidu, ljubitelji i poštovaoci Nesbeove proze i u slučaju Sina na sigurnom su dobitku.
Baš kao što je Skandinavija nekada predstavljala neznatnu adresu za valjanu kriminalističku literaturu, zanimljiva i kvalitetna proza ovog soja počela je da stiže do nas sa još nekih egzotičnih meridijana. Iako novija francuska književnost već dugo preterano ne baštini nasleđe Simenona ili Mančeta, iz Francuske nam je stigao istinski izvanredan triler Aleks iz pera Pjera Lemetra, inače, nagrađenog Gonkurovom nagradom. Sama Aleks (objavila Laguna, prevela Gordana Breberina) zadivljujuće je ambiciozna proza koja ne beži od žanrovskog ukorenjivanja, ali čiji autor istovremeno pokazuje vidnu brigu za stilske finese i ostala aspekte tzv. visoke književnosti. Lemetr je na čak tri mesta u Aleks napravio krupne frakture u naraciji da bi na kraju isporučio savršeno uklopljenu i izbalansiranu priču o lovu na jedan nepopravljivi kriminogeni karakter.
Fino jezičko i stilsko pakovanje odlika je i odličnog krimića Jesenji pejsaž kubanskog autora Leonarda Padure. Jesenji pejsaž (objavila Laguna, prevela Ljiljana Popović Anđić) donosi napetu misteriju o zverskom ubistvu nekadašnjeg kubanskog funkcionera, tanano prikazan lik komesara Marija Kondea na ključnoj životnoj prekretnici. Rečit prikaz života na Kubi krajem minulog veka, kao i atmosferu tihog bezizlaza uprkos kome život i nekakva radost i dalje bujaju po svom. I šta reći na kraju, nego iskazati nadu da će taj pelcer vrhunske proze ovog tipa nakon svih ovih putešestvija dobaciti i do ovdašnjih autora i onih koji će možda to tek da postanu.
Autor: Zoran Janković
Izvor: City magazine
