Nema osobe koja je odrastala u dvadesetom veku u Srbiji i svim Jugoslavijama, a da se nije, na ovaj ili onaj način, upoznala sa postojanjem izvesnog Šilje. Oni koji su ga propustili u Mikijevom zabavniku ili u Mikijevom almanahu, morali su da ga vide na televiziji, kao trudbenika veoma popularne Mikijeve radionice, tako i u okviru kratkih termina u okviru Školskog programa koji su bili predviđeni za crtane filmove. Oni još stariji mogu posvedočiti da su se sa Šiljom družili od njegovih prvih stripskih koraka u Politikinom Zabavniku gde je, zajedno sa svojim najboljim prijateljem, Mikijem Mausom doživljavao raznorazne avanture.

Upravo je jedan od osnivača Zabavnika, srpski novinar i nadrealista Dušan Duda Timotijević, bio srpski kum ovom Diznijevom junaku „prekrstivši“ ga iz Goofy u Šilja. Šilja se, kao epizodista, pojavio u predratnom Politikinom Zabavniku u epizodi Miki Maushrabri krojač, dok je u posleratnom obnovljenom Zabavniku, zajedno sa Mikijem, bio gost tajanstvenog profesora Prepotopka na njegovom ostrvu dinosaurusa.

Ko je zapravo taj Šilja?

Šilja je antropomorfni pas (postoji teorija, koji su iz kompanije Dizni morali i zvanično da opovrgnu, da Šilja pripada porodici krava). Visok je i ima tanke klempave uši i dva upadljiva razdvojena sekutića. Siromašan je, ali bezbrižno srećan. Šilja je smotan i, poput Antuntuna iz pesme, „u njega je sasvim neobičan um“. Upravo zahvaljujući svom načinu razmišljanja koji izlazi iz okvira očekivanog Šilja zapada u niz komičnih situacija i problema. Veoma je maštovit tako da bez problema neobične stvari prihvata kao normalne. Setićete se samo koliko je problema imala veštica Karakonda pokušavajući da ga uveri da je veštica, dok je Šilja bio nepokolebljivo uveren da je ona samo fina stara bakica.

Šilju je stvorio Diznijev animator Art Babit za potrebe crtanog filma Mikijeva revija iz 1932. godine. Sam Babit je dajući nam uputstvo za tumačenje i razumevanje Šilje rekao: „O Šilji mislite kao o sinergiji večitog optimiste, lakovernog dobrog Samarićanina, nepromenjivog glupana, dobronamernog obojenog momka i provincijalca.“

Taj prvobitni Šilja je bio malo stariji od onog kojeg danas poznajemo. Bio je to čičica sa belom bradom, vazdušastim repom i bez pantalona koji je sedeo u publici i neobuzdanim smehom iritirao publiku. Animatori su mu dali ime Budalasto kuče. Budalasto kuče, znatno mlađe, pojavilo se u još nekoliko Diznijevih crtaća, da bi tek u sedmom pojavljivanju (u crtaću Olakšica za siročiće) dobio ime Šilja koje mu je ostalo do danas.

Tada Šilja, zajedno sa Mikijem Mausom i Pajom Patkom, postaje sastavni deo čuvenog trija koji su u periodu od 1935. do 1937. godine žarili i palili crtanim filmovima. Vremenom su Paja i Šilja dobijali sve više prostora dok je Mikijeva uloga u crtanim filmovima postajala sve skrajnutija. Razlog tome je što je u odnosu na prznicu Paju i urnebesno smotanog Šilju Miki bio previše dosadan. Ovo je kulminiralo crtaćem Polarni lovci (setite se samo Pajinog nezaboravnog marša sa pingvinima) u kome se Šilja i Paja prvi put pojavljuju bez Mikija. Istovremeno u stripovima koje je radio Flojd Gotfredson izbačen je Paja Patak čija je popularnost dozvolila da dobije sopstvene serijale crtaća i stripova, tako da je Šilja uskočio u ulogu Mikijevog najboljeg prijatelja koji ga prati u svim avanturama. Kasnije su se Mikijev (i Šiljin) i Pajin univerzum odvojili, ali ti je već neka druga priča.

Krajem tridesetih godina minulog veka Šilja je stekao dovoljno veliku popularnost da dobije sopstveni serijal. Njegov solo prvenac bio je crtani Šilja i Vilbur. U crtaću je prikazano kako Šilja peca dok mu pomaže njegov ljubimac skakavac Vilbur. Nakon što je Pinto Kolvig koji je pozajmljivao glas Šilji napustio Diznijev studio dolazi do stvaranja serije crtaća Kako da… u kojima Šilja ne priča i gde su sva objašnjenja prepuštena naratoru. U pitanju je onaj čuveni urnebesni serijal crtaća u kojima Šilja demonstrira kako se igra golf, jaše konj , dižu tegovi… Ovi crtaći su postali veoma popularni, a pojedine scene iz njih se i danas pamte, ali i ponavljaju u novim animiranim ostvarenjima. U tom periodu nastao je i crtani film Kako igrati bejzbol nakon koga je otpočeo serijal crtaća u kome je prikazana drugačija verzija Šilje.

Tokom pedesetih godina dolazi do nove etape u razvoju ovog lika. Šilja postaje običan porodični čovek iz predgrađa kojeg more uobičajene muke i problemi. Setićete se epizode u kojoj Šilja, na primer, pokušava da ostavi pušenje. Ovde je Šilja daleko od onog smotanka sa početka priče. Deluje dosta običnije i ljudskije. Čak mu se menja i fizički izgled. Dobio je manje oči sa obrvama, svetliju boju kože, nije imao ni svoje bele rukavice, prepoznatljive uši ili glas. Često se nije ni zvao Šilja. Iako je svaka epizoda počinjala sa naslovom „Volt Dizni predstavlja Šilju“ on se u ovim crtaćima zvao Džordž Gef, a, po potrebi, i drugačije. U ovim epizodama Šilja je oženjen (mada nikada nismo videli lice njegove supruge kojoj se kasnije gubi svaki trag) i ima sina Džordža Gefa Juniora (kasnije su iz kompanije Dizni potvrdili da su Junior i Maks, koji se pojavljuje u crtaćima krajem veka, ista osoba). Mnogi smatraju da je Glorija Bej, Šiljina dugogodišnja devojka iz stripa, zapravo i njegova supruga i majka malog Maksa/Juniora, ali iz kompanije Dizni do danas nije bilo zvanične potvrde. Zanimljivo je i da je Šilja jedini Diznijev junak koji je u braku. Dizni je tvrdio da su i Miki i Mini, kada se isključe kamere, u braku, ali u crtaćima i stripovima nikada nisu prikazani kao venčani par. Šilja je takođe jedini lik iz Mikijeve ekipe koji ima sina, a ne sestriće, sestričine ili nećake.

Sredinom šezdesetih Šilja, zbog pada popularnosti i smrti glumca koji mu je pozajmljivao glas, odlazi u penziju i pojavljuje se samo kao epizodista u tuđim filmovima.

Šilja se iz „penzije“ vraća tek u devedesetim godinama prošlog veka stripom Šiljine avanture kao i u seriji Šiljina ekipa. Serija prikazuje odnose između Šilje i njegovog sina Maksa koji je sada tinejdžer. U ovoj seriji se nigde ne pojavljuje Šiljina supruga, tako da su zbog toga počele da se ispredaju priče kako je ona preminula (ili da ga je ostavila i otišla sa mlekarom sa kojim ga je, kako se dalo naslutiti iz jedne epizode Džordža Gefa, i varala). U ovoj seriji saznajemo njegovo puno ime i prezime. Šilja je Dž. Šilja Šiljić. Nakon ove serije sledi film Šiljin film i nastavak Ekstremni Šiljin film, kao i filmovi Mikijevo bilo jednom na Božić i Miki, Paja i Šilja: Tri musketara. Šilja je danas živ i zdrav u serijama Mikijeva fabrika, Mikijev klub, Mikijeva igraonica i Miki Maus ( u kojoj je ponovo dobio svoj retro izgled iz tridesetih godina gde podseća na Budalasto kuče).

Šilja je u jednom trenutku postao i super junak poznat pod konspiratorskim imenom Super Šilja. Autor ovih redova prvi put se upoznao sa ovim superherojem kada je na letovanju sa roditeljima na Hvaru kupio jedan sasvim neobičan Mikijev zabavnik. Naime, izdanje je bilo latinično, a ne kao što je do tada navikao ćirilično i u kome se Šilja zvao Šiljo. E, taj Šiljo je, kada pojede super kikiriki, postajao Super Šiljo. Šilja dobija super moći kada pojede super kikiriki koji raste u njegovoj bašti i koji svoje čudotvorna dejstva duguje meteoritu. Šiljinu tajnu zna samo njegov sestrić Šiljče (koji i sam ima tajni identitet kao Super Šiljče). Super Šilja se bori protiv zlikovaca kao što su Crna Mrlja, Hromi Daba, Madam Mim, Zloćko Orlić…

Omiljenosti ovog junaka svedoči i to da će ove godine proslaviti jubilarni 88. rođendan. A i dalje izgleda mlađe i živahnije nego ikada. Šilja je u svom postojanju sažeo svu istočnjačku mudrost o sreći kao duhovnom stanju, kao (ne) svesnoj odluci da spoljašnji faktori nikako ne naruše integritet ličnosti, duševni mir i način života. Kažu da su na sahranama u Velikoj Britaniji omiljene numere My Way i Always Look on the Bright Side of Life. Čini se da je Šilja sinteza, mesto susreta tih životnih filozofija sažetih u stihovima ove dve pesme.

U jednoj epizodi objavljenoj u Mikijevom zabavniku Šilja odluči da sedi na svom pravu i pravi balone od sapunice. Uskoro dospeva u centar pažnje kako okupljenih građana tako i medija i svi izveštavaju o njemu, pitajući se u čemu je caka, geg, fora… A štos se krije upravo u tome, u toj lekciji koju nam je Šilja nemuštim jezikom i ličnim primerom pokazao, da se u svom ovom ludilu u kome živimo nađe vremena (i hrabrosti) za sedenje ispred praga zarad balona od sapunice.

Oni su, u Šiljinoj filozofiji života, i onako postojaniji i stvarniji od svih stvari koje nazivamo problemima.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments