(U ovom tekstu nema spojlera, tako da ga možete pročitati bez straha da će biti otkriveno više od onoga što piše u tizeru na koricama knjige)
Trebalo bi odmah da razjasnimo kako je Hari Poter i ukleto dete objavljen u formi dramskog teksta, a ne onako kako smo navikli da čitamo o avanturama Dečaka koji je preživeo. Uprkos ovome, posle svega nekoliko stranica, čitalac se navikne i više ne obraća pažnju na formu, već na suštinu teksta pred sobom. A reči teksta su takve da i najskeptičnijeg odraslog Normalca veoma brzo začaraju i omame tako da on ne želi da prestane sa čitanjem sve dok kraja, odnosno do spuštanja zavese.
Radnja drame Hari Poter i ukleto dete započinje devetnaest godina nakon događaja opisanih u romanu Hari Poter i relikvije Smrti. Priča počinje, naravno, na peronima Kings Krosa gde zatičemo ponosne roditelje koji svoju decu ispraćaju u školu za čarobnjake i veštice koja ovih dana posluje pod sigurnom rukom profesorke Mek Gongal. Tu je bračni par Poter, Hari i Džini, koji ispraćaju starijeg Džejmsa i mlađanog Albusa Severusa. Društvo im pravi mala Lili. Uskoro im se pridružuje bračni par Hermiona Grejndžer i Ron Vizli koji su došli da isprate svoju ćerku Rouz Grejndžer-Vizli, kao i Drako Melfoj i njegov sin Skorpijus. Vreme je da deca ostave svoje ponosne roditelje na peronu devet i tri četvrtine i u Hogvorts Ekspresu potraže prijatelje za ceo život kao i malo slatkog čoko-šoka, ljutkastih vragolana, čak i nekoliko žele-puževa.
I tako mlađi sin slavnog Harija Potera započinje svoje veliko prijateljstvo sa, jedincem zloglasnog smrtoždera, dobrim Skorpijusem Melfojem. Iz ovih ili onih razloga njih dvojica bivaju izloženi poruzi ostalih učenika i zbog toga upućeni jedan na drugoga što produbljuje njihovo prijateljstvo. Interesantno je da su se sada uloge gotovo obrnule. Dok je Drakov sin Skorpijus Melfloj štreber i dobričina, Harijev sinčić kao da ima nečeg zlog u sebi. Pitanje, na koje ćemo odgovor dobiti do kraja priče, je da li je u pitanju tinejdžerski bunt i samoživost ili nešto iskonski zlo. 
Takođe je interesantan i njihov međusobni emotivni odnos koji u prvom delu drame toliko često prelazi granice prijateljstva, čak i homoerotike, da gotovo izvesno deluje da su njih dvojica zaljubljeni jedan u drugoga. Dok u drugom delu, isto tako napadno, Albus i Skorpijus mnogo puta ponavljaju da su samo prijatelji i pričaju o devojkama koje im se sviđaju. Zbog ovoga su u Velikoj Britaniji (ko)autore romana optužili za manipulaciju publikom jer su želeli da aludiranjem na eventualnu homoseksualnost Albusa i Skorpijusa privuku LGBT publiku, a da, istovremeno, nikada konkretno ne potvrde ove aluzije i tako sačuvaju i onu konzervativniju publiku.
Albus Poter i Skorpijus Melfloj pokušavaju da isprave neke grehe svojih očeva (Šta si radio na Tročarobnjačkom turniru, tata?) i uleću u avanturu koja može imati nesagledive posledice po čarobnjački svet. Istovremeno Harija Potera, posle više od dvadeset godina, ponovo počinje da boli ožiljak na čelu. Voldemor?
Iako se nominalno vodi (ili reklamira) kao osma knjiga ili priča iz serijala o Hariju Poteru Hari Poter i ukleto dete je prvobitno zamišljena (i realizovana) kao pozorišni komad. Njega je, uz asistenciju Džonija Tifanija i Džoane Rouling, napisao Džek Torn. Dž. K. Rouling je napisala priču na osnovu koje je napisana ova drama. Premijera predstave je bila na londonskom Vest Endu i tek nakon toga objavljeno je štampano izdanje drame.
Verujem da je ideja bila da ovo bude pozorišni omaž ranijim avanturama Harija Potera jer nas Albus i Skorpijus šetaju kroz neka od najvažnijih mesta i trenutaka iz čarobnjačkog univerzuma koji je stvorila DŽ. K. Kao što nas Lilo i Stič u onom parodijskom trejleru prošetaju kroz svet Diznijevih bajki, tako nas i Albus i Skorpijus, kao kroz svojevrsni muzej, provedu kroz svet ranijih Harija Potera (Dobro je što su autori odabrali da se uglavnom baziraju na zapletu četvrte knjige Hari Poter i Vatreni pehar koja je, kao i film, verovatno najbolja knjiga iz serijala). 
U tome im najviše smetaju njihovi matorci koji kao da žele da ukradu ceo šou. Dečaci ne mogu da dođu do izražaja zbog onih koji, uslovno rečeno, žive od stare slave. Šteta je što je to tako jer su Albus, a naročito Skorpijus, u ono malo vremena koje su dobili pokazali da imaju potencijala da zablistaju i osvoje srca publike.
A možda je sve to namenjeno očima i srcima pravoj deci Hari Potera, svima onima koji su odrastali uz Harija, Rona, Hermionu i koji i dalje osete posebne emocije kada se ponovo susretnu sa junacima svog detinjstva. Kao dete iz praistorije koji je odrastao uz svemirske brodove i naučna otkrića Zvezdanih ratova i, ništa manje, Zvezdanih staza, a ne uz moderne i savremene priče o magiji i čarobnjacima nikada nisam izgradio emotivnu vezu sa junacima poteklim iz pera Dž. K. Rouling.
U drami Hari Poter i ukleto dete na trenutke je evidentno da je pisan sa nameram da bude prikazan pod pozorišnim reflektorima, a ne papiru. Kao da je deo magije ostao na daskama Vest Enda (ili priziva da ga postavimo u Buhi).
Uprkos ovome, Hari Poter i ukleto dete je uspeo da sačuva sav šarm i duh ranijih delova, simpatične odnose među likovima čija međusobna ljubav i(li) prezir mogu gotovo da se napipaju, a naročito magiju koja začara svakoga ko se odvaži na putovanje Hogvorts Ekspresom.
Hari Poter i ukleto dete ne nudi ništa više, niti išta manje od čistog stoprocentnog Harija Potera.
Piše: Milan Aranđelović
