Dimitrije Stevanović je rođen u Kruševcu 1986. godine. Završio je gimnaziju, društveno-jezički smer, a studirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od detinjstva je zaljubljenik u istoriju i bajkoviti svet fantastike.
Oduševljava ga bogata domaća kulturna baština običaja, verovanja i narodnih adeta. Na tom putu uvek se nađe i poneka zagonetka ili misterija, a on je uvek spreman da ih istražuje i proučava.
Omiljeni žanrovi su mu horor, triler, fantastika u svim oblicima, a najcenjeniji autori koji su ostavili najveći otisak na njegovoj animi su Nil Gejman, Umberto Eko, H.F.Lovkraft, Dž.R.R Tolkin i Milorad Pavić.
Stevanović je autor jedne totalno otkačene i šašave knjige Trubadurova svita. U ovoj urnebesnoj priči Stevanović je uspeo da isparodira ne samo Igru prestola i Gospodara prstenova već i samog kralja parodije Terija Pračeta. Roman je prepun referenci na svet epske fantastike, ali i motive iz pop kulture i savremenog sveta zabave. A tu je i prigodna ilustracija na naslovnici koju je upriličio Bob Zivković.
Želeli smo da nas Dimitrije malo bolje upozna sa svojim stvaralaštvom tako da smo u Poniju koji se propinje upriličili jedan mali razgovor sa njim.
• Šta je to Nerd svet i gde se on nalazi? Ko ima autorska prava na njega? Dizni?
U ezoterijskom smislu (da počnem kao čarobnjak), Nerd svet se nalazi u paralenom univerzumu našeg multiverzuma – i on predstavlja jednu od manifestacija naše realnosti. A u pravnom smislu, on je javno vlasništvo – recimo da sam ga ja samo definisao (uplovio u njega) kao Kolumbo , iako su mnogi ljudi pre mene već videli i osetili ovo mesto – dobio je ime po svima nama Nerdovima. Što se autorskih prava tiče, sva sreća te ih Dizni nije otkupio od mene, u tom slučaju bih bio debeo i bogat i do kraja života bih jeo kajganu od prepelice na Pataj. U suprotnom, da Dizni polaže prava, bih najverovatnije bio običan prosjak sa debelim dugovima, A Trubadur bi bio ekraniyovan u vidu dečijeg crtaćaca sa puno princezica, muzičkim numerama, gde su svi lepi i znaju da igraju i pevaju. Sva sreća pa nosim šešir, te ne dozvoljavam da mi ljudi čitaju misli i prisvoje potencijalno revolucionarne ideje.
• U uvodnoj reči pišete kako Vam je rana inspiracija bio Teri Pračet. To je jasno svakome ko pročita Vaš roman. Ali ne mogu da se otmem utisku kako Vaše delo neodoljivo šarmom asocira na stripove glasovitog Benita Jakovitija. Da li je ova sličnost slučajna?
Uhhh. Kakvo pitanje, čist slobodan udarac (iako ne volim sport preterano). Ono što se nazire jeste da sam veliki ljubitelj i uživalac evropske škole stripa. Obožavam stripove! Naročito italianski smisao za karikaturu i scenario, kao i francuski i belgijski crtež. Benito je legenda, a posle Asteriksa, Gastona, Alana Forda, dođoh i do Koko Bila. Mogu da se pohvalim da sam kao klinac i sam pokušao da crtam stripove i radim scenario za iste – u pitanju je bio strip Crni Nindža, dosta naivan i klinački, ali svakako fina okupacija za tInejdžera. Odatle valjda i neki moj amaterski smisao za scenario, koji sam iskoristio i u knjizi. Inače, poput Benita koji obožava da u jednu sliku stavi milion detalja (bizarnih), isto tako i ja volim da u jednu scenu implemntiram previše detalja. Itekako bih voleo da neko vičan crtanju sve to oživi na papiru.
• Glavni junak romana poluvilenjak Dart je trubadur. Kakvu muziku on svira? I šta se sluša u Nerd svetu? Šta ako mu neko naruči nešto od Šemse?
Kao svaki poznati muzikant i minstrel, Dart bi trebalo da zna sve od Nirvanije do Silvanije – mada tu postoji jedan veliki problem – njegov sluh (i pored ogromnih vilenjačkih ušiju) i njegov glas. Svaka pesma mu nekako zvuči isto, tj. kao da neko dere petla naživo, tako da se to ne može jasno definisati – koliko god da mu se plati, on uvek svira jedno te isto. Voli muziku i veliki je entuzijasta. A na Nerd svetu se sluša sve što vole mladi… nažalost. Doduše, postoje i atomsferski oblaci koji projektuju kompozicije iz videoigrica i horovi duhova koji u datom epskom momentu poje muziku kao iz Konana i Crvene Sonje.
• Da li ste Vi prvi pisac epske fantastike u istoriji koji se usudio da piše o miomirisima hobitskih nogu?
Na veliku žalost, mislim da jesam. Nekada su pisci opisivali šumu (floru i faunu), kao i artifakte fantazijskog sveta na po desetinak strana, ali čim cela Epic scena postala mejnstream (osamdesetih godina), tu su se ubacili i ilustratori- jedna slika hiljadu reci. Tako sam i ja odlučio da ne smaram previše sto se tiče samog okruženja, već da čitaoca ubacim u atmosferu na pravi način (kao što sada imamo 7D, 10D bioskope, tako i ja želim da neko ko čita Trubadura na ovaj način oseti atmosferu Nerd sveta). Inače, inspiraciju sam našao u realnosti (moram da se pohvalim) – jednom, prilikom kampovanja na Jastrepcu moje čarape su toliko upile divlje miomirise da su morale ritualno biti spaljene u kamp vatri uz ispuštanje crnog dima sa zlodusima. Put sam nastavio bos. Naravno, noge su bolele tri dana posle toga, ali se svakako isplatilo.
• Da li možete da za čitaoce Bookvara objasnite šta su to, zaboga, đuđubeji i kondrci?
Kao što Star Wars ima midi-clorijance (male organizme koji definišu jačinu sile) tako i vilenjaci i spell-useri (čarobnjaci) imaju đuđubeje. Jednostavno rečeno, oni su MANA po svim epic igricama, dok su kondrci HEALTH. Mislim da će ovo biti prilično jasno čitaocima. Inače, oni su svuda po vazduhu prisutni čak i u našem svetu – roditelji male dece itekako znaju za njih, ali nisu znali pravi naziv.
• Kako su tempirani nindža ratnici dospeli u jedan epsko fantastični svet?
U epskim svetovima se veoma malo piše o nindžama i njihovoj gildi, a generalno, opšte prisutni su svuda. Tempirane nindže su tu kako bi svojim akcionim sposobnostima jos više uveličali supermoći epskih junaka. Kao veliki fan nindža filmova i šmeka osamdesetih, u Trubaduru sam morao i sebi da udovoljim, pa makar na kratko – ubacivanjem nindži. Nikada mi nije bilo jasno zašto u svim nindža filmovima (japanske plaćene ubice) umiru, iliti padaju od jednog udarca. Morao sam da ih upgrejdujem. Nindža je opasan čak i mrtav… tiktak… tiktak… BUUUM!
• Hrabro parodirate Igru prestola i Gospodara prstenova. Ne strahujete da ćete navući gnev fanova ovih romana koji će iz osvete baciti neko prokletstvo na Vas? Eventualno urok?
Uh… Uroka sam pokupio koliko ima i dana od nastanka sveta. Moja duga crna kosa i gotičarski autfit me stalno vezuju za sekte i metalike, tako da i svakodnevno na ulici sakupljam urokljive poglede, kletve, pa i po koju glasnu opasku. Što se tiče Nerdovskih kletvi (čak iako pokupim koju), na licu mi mogu izaći bubuljice, tako da – spreman sam za koncekvence. A kome se svidi priča, svidi se.
Btw, meni je neizmerno bilo zanimljivo da u parodijama Lesli Nislona gledam i super agenta kao i Drakulu, te se nadam da će i fanovi razumeti – ako ništa drugo, da će im barem neka forica imamiti osmeh na licu. Ako sam to uspeo, onda sam najsrećniji šovek na svetu.
• U Vašem Nerd svetu hobiti imaju svog kralja. Opet iskačete iz kanona i uvodite neke novotarije u Tolkinov okamenjeni svet?
Živimo u vremenu despotskog kapitalizma, pa čak iako se to danas ne zove tako, mislim da i pticice na grani shvataju poentu – u svakom poslu, svakom okrugu se zna ime neke figure koja je obožavana od strane svojih pokornika. Kod Tolkna vidimo Saurona mračnog gospodara kao ultimativno zlo koje preti da pokori svet posredstvom svojih minjonaca, i različite kraljeve koji su posvađani međusobno. Kod mene je to malo transparentije, svi oblici vlasti su ujedinjeni, imaju titule (sve rase imaju kraljeve) i oni su u sinergiji – rade za svoju korist, a na štetu sledbenika. Mislim da je negde u podsvesti i sam Tolkin znao da hobiti imaju (kraljicu majku), ali je hteo da polutane koji vole čaj predstavi u lepšem i naivnijem svetlu.
• Soraboni me neodoljivo podesećaju na neki narod. Koji, pitam se?
Nekako je i meni to veoma poznato, ali ne mogu da se setim odakle. Kao da su mi se tajni agenti sa Sirijusa uvukli u san i naterali da napišem to i stavim u knjigu… Teško da i ja mogu da definišem kako je to dospelo međ korice i pored lekture i detaljnih pregleda rukopisa. To će i za mene ostati misterijia… ali podsećaju me na… eto … stade mi mozak… Izvinite što ne mogu da se setim… al’ mi sve nešto sugeriše na Narod Nebeski.
• Na kraju romana pišete kako će se priča nastaviti. Da li možete da nam nagovestite o čemu će se raditi u nastavku?
Ako bih u kratkim crtama krenuo da odgovaram, mislim da bi to već bio roman za sebe. Recimo ovako – o transdimenzionalnom putovanju, mnogim svetovima, mačkama (ovaj put stvarno), međubandernim prolazima, vešticama, krugovima pakla i birokratskom uređenju demona, kralju svih trolova Trešelju… I tako dalje.
Očekujte neočekivano, još više avanture i dešavanja, brdo kondrca, kamenje pakla i najverovatnije dve knjige ( po svojoj dužini spakovane u jednu), jer želim da razbijem šablon trilogija koje su smeštene u tri knjige, več ću ja to spakovati u dve. A posle toga, .. pa već imam neke idejice za druge likove i pojave u Nerd svetu!
Razgovarao: Milan Aranđelović
