Nemojte da se brinete, ako ranije niste čuli za Erika Storija. Većina ljudi, pre nego što je objavio roman Čovek koji je dao reč, nikada i nije.
Do sada je objavljivao kratke priče u časopisima. Pre nego što je postao pisac Erik Stori je radio kao ispomoć na farmi, vodič kroz divljinu, gonič pasjih zaprega, lovac, barmen i bravar. Rođen u divljinama Vajominga, a odrastao u pustinjama Kolorada Stori je slobodno vreme provodio gutajući avanturističke romane.
Glavni junak romana Čovek koji je dao reč je Klajd Bar. Čovek koga život nije mazio. Uz samohranu majku, alkoholičarku koja je u kuću sa sobom dovodila ljubavnike nimalo nežne prema deci, morao je veoma rano da odraste i osamostali se.
Ubrzo posle završene srednje škole napušta Sjedinjene Američke Države i putuje planetom. U Africi i Latinskoj Americi radi kao plaćenik za onoga ko ponudi više… uglavnom. Ponekad lukrativno stane u odbranu slabijeg življa kojeg iskorišćavaju lokalni moćnici ili globalne korporacije.
Na kraju svoje putešestvije završava u zatvoru svoje otadžbine.
Radnja romana započinje njegovim izlaskom iz ove poučne ustanove i idejom da pronađe „miran život u Jukonu“.
Međutim, telefonski poziv njegove najmlađe sestre u kome ona moli da joj pomogne da se isčupa iz kandži bande kriminalaca čiji je zarobljenik postala natera Bara da, makar za neko vreme, odloži realizaciju svojih snova o bekstvu iz civilizacije.
Klajd Bar je neka vrsta modernog viteza lutalice koji spasava dame u nevolji. A u ovoj knjizi one se nižu kao na pokretnoj traci. Džen, Ali, Kejti, Bet…
Osim što je vitez pomalo zaboravljenih manira, Klajd Bar je i čovek koji kao da ne pripada ovom vremenu. On se sa prezirom odnosi sa tekovinama civilizacije 21. veka , kritički posmatra preskupu brendiranu garderobu, lance brze hrane i korporacije koje iskorišćavaju malog, običnog, čoveka.
Posebno je zanimljivo što je Klajd Bar naoružan vatrenim i hladnim oružjem, ali i knjigama klasičnih pisaca koje uvek nosi sa sobom. Takođe je interesantno da prilikom svakog dolaska u neki novi grad on primeti lokalnu biblioteku ili knjižaru.
Pomalo komično deluju scene u kojima se prvi put susreće sa internetom, SMS-om ili GPS-om… Godine provedene u zatvoru su ga još više izdvojile od modernog sveta.
Iako ovaj roman predstavljaju kao triler u pitanju je zapravo savremeni vestern. Nema u njemu nepoznatog ubice ili lopova kojeg bi valjalo otkriti i privesti pravdi. Ne. Od samog početka romana nedvosmisleno je jasno ime i prezime glavnih negativaca sa kojima se Klajd Bar suočava.
Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.
U slučaju da ste ljubitelj gospođice Marpl ili, malog velikog, Herkula Poaroa onda možda ne bi bilo loše da preskočite ovu knjigu.
Ako, pak, volite klasične kaubojce, Divlji zapad, usamljene jahače daleko od doma svog, bande desperadosa, revolveraške obračune, a sve to smešteno u moderni milje onda je ovo prava knjiga za vas.
Verujem da je ovo tek prva knjiga o avanturama Klajda Bara čoveka kome je želja da vidi „još nešto osim krvi i vatre“.
Piše: Milan Aranđelović
