Ne mogu da kažem kako sam se oduvek pitao zašto Pepeljuga jednostavno ne napusti svoju zlu maćehu i njene dve sestre, ali kako sam polako odrastao i prerastao zenit detinjstva počeo sam da postavljam pitanje zašto Pepeljuga dopušta to, modernim rečnikom rečeno, nasilje u porodici.
Morao sam još malo da odrastem i naučim nešto više o funkcionisanju sveta kroz vekove kako bih shvatio da Pepeljuga jednostavno nema izbora. Ona živi u bajci nastaloj i prenošenoj u epohama kada žene, kao i većina drugih stanovnika planete, nisu bili slobodni. Bila su to vremena kada je mali broj ljudi uživao u istinskoj slobodi i u kojima nisu bili poznati pojmovi poput ljudskih ili građanskih prava. Tada su žene, deca, stranci, siromašni, kmetovi i robovi (oba pola) bili građan… hm… osobe drugog reda.
Pepeljuga je, verovatno ispravno za doba u kome je bajka o njoj živela, shvatala da bi njena sudbina kao pripadnice najnižeg sloja društva, pa još i žene, bila ista u bilo kom drugom domaćinstvu. Zato je ona, dopuštajući sve ono što su joj maćeha i drage sestrice priređivale, uporno ostajala kod svojih.
Interesovalo me je kako će Marisa Mejer u knjizi Bila jednom jedna… Pepeljasta, smestivši svoju bajku u budućnost, uspeti da u društveno i tehnološki daleko sofisticiranijem društvu nametne Pepeljugi dobrovoljni status robinje koji je neophodan kako bi ova priča išla svojim uobičajenim tokom.
Dosetka koju je primenila Marisa Majer je odlična. Priču smešta u društvo, 126 godina nakon završetka Četvrtog svetskog rata, u kome žive androidi, kiborzi i ljudi. Androidi su, poput svojih humanoidnih kolega robova, lišeni svih prava. Zakon ih tretira onakvim kakvi oni i jesu – kao stvari. Kiborzi, kao što nisu lišeni svojih ljudskih delova, nisu lišeni ni svih ljudskih i građanskih prava. Međutim, oni su i dalje građani drugog reda pod patronatom svojih zakonskih staratelja.
Pepeljasta odnosno Pep Lin, sa robotizovanim stopalom i šakom leve ruke, je baš takav kiborg. Živi pod starateljstvom i hirovima svoje zle maćehe i njene dve ćerke (Sa malom razlikom da je jedna od sestara zapravo Pepeljastina najbolja prijateljica). Darovita je mehaničarka, verovatno najbolja u Novom Pekingu prestonici Istočnog Komonvelta. Prva priča o Pepeljugi nastala je, navodno, u 9. veku u Kini (Ovim se objašnjava zašto je važan motiv cipelice u koju može da stane veoma malo stopalo. U Kini su mala stopala smatrana simbolom lepote, a devojka sa stopalima dovoljno malim da uđe u izrazito malu cipelu verovatno je najlepša u kraljevstvu.) tako da je Marisa Mejer smeštajući radnju svoje priče u Novi Peking na ovaj način želela da zatvori krug vraćajući priču na njeno originalno mesto dešavanja.
Na planeti vlada smrtonosna letumoza, misteriozna kuga modernog doba, za koju nema leka i koja kosi stanovništvo planete. Istovremeno, opasnost vreba i od zle kraljice Levane koja svojim moćima drži u pokornosti celokupno stanovništvo Meseca i koja sanja o tome da pokori Zemlju.
Mladi prestolonaslednik Istočnog Komonvelta princ Kajto zamoli Pepeljastu da mu popravi androida koji u sebi skriva podatke o nestaloj princezi Seleni, zakonitoj naslednici mesečevog prestola.
I tu se krije najveća slabost ovog romana – predvidljivost. Svi znamo ko je princeza Selena. Marisa Mejer je motive bajke o Pepeljugi maestralno utkala u svoj distopijski roman i oni nimalo ne umanjuju vrednost priče. Sa druge strane ovo je ipak bajka i kao takva ona je predvidljiva, ma koliko originalna i maštovita bila. Samo po sebi to ne mora da bude loše. Neko jednostavno voli da čita takve knjige. Zato bajke i opstaju vekovima.
Bila jednom jedna… Pepeljasta je prva knjiga iz serijala Lunarske hronike. Serijal obuhvata pet knjiga i svaka je inspirisana jednom klasičnom bajkom. Pored Pepeljuge tu su i Crvenkapa, Zlatokosa i Snežana.
Spada u, kako bi to naši drevni preci komunisti rekli, omladinsku literaturu odnosno, da se malo englezimo, young adult književnost. Kao takva ona podseća na slična ostvarenja namenjena tinejdžerskoj publici o distopijskim svetovima ili zaljubljenim vampirima, vukodlacima i zombijima. Bila jednom jedna… Pepeljasta se po kvalitetu, šarmu, originalnosti i stilu izdvaja od sličnih knjiga.
Uvek imajte na umu da je ovo , pre svega knjiga namenjena tinejdžerima. Dakle, ako od knjige Bila jednom jedna… Pepeljasta ne očekujete Kralja Lira ili, sa druge strane, 2001: Odiseju u svemiru onda je ona pravi izbor za vas.
Uz nju mogu da uživaju kako mladi tako i odrasli.
Piše: Milan Aranđelović
