Autorka romana Dečji krstaški rat koristi pobunu dece kako bi, kroz vizuru više od dvadeset likova, secirala savremeno rumunsko društvo na pragu ulaska u Evropsku uniju, koruptivno, surovo, bedno i nimalo prijateljski nastrojeno prema svojim građanima svih godišta.Dečji krstaški rat je roman rumunske književnice Florine Ilis sa kojom je izdavačka kuća Dereta odlučila da nas upozna u okviru projekta Otuđenje i identitet u savremenoj evropskoj književnosti nastalog u saradnji s programom Kreativna Evropa.

Radnja romana, kako i sam naslov sugeriše, povlači snažne paralele sa nekoliko stvarnih (ili fiktivnih) događaja koji su se desili u Evropi tokom srednjeg veka. U pitanju su događaji poznati i kao Dečji krstaški rat. Sve je počelo u Francuskoj ili u Nemačkoj kada je izvesni dečak počeo propovedi tvrdeći da ga je posetio Isus i naložio mu da predvodi sledeći krstaški rat. Nizom navodnih proročanstava i čuda pridobio je značajno mnoštvo sledbenika, uključujući i dvadeset hiljada dece. Poveo je svoje sledbenike na jug prema Sredozemnom moru, gde je, smatra se, verovao da će se more rastvoriti kad dođe, kako bi on i njegovi sledbenici mogli nastaviti pohod prema Jerusalimu. Međutim kada se ovo čudo, naravno, nije dogodilo dva trgovca ponudila su prevoz za onoliko dece koliko je moglo stati na sedam brodova. Decu su odvezli u Tunis i prodali u roblje. Malo ih se vratilo kućama, a ni jedan nije stigao u Svetu zemlju. Prema kasnijim tumačenjima učesnici Dečjeg krstaškog rata nisu bili dečaci već su u pitanju bili seljaci bezemljaši koje su snishodljivo nazivali pueri (što na latinskom znači dečaci) verovatno po ugledu na drevne Rimljane koji su svoje robove takođe zvali dečacima ma koliko oni godina imali.

Kako god bilo (ili možda i nije) Florina Ilis je iskoristila ovu priču kao osnovu za svoj roman u kome dečak sa ulice Kalman, Rom svetlog tena, plavih očiju i kose koji živi u podzemnim kanalima Bukurešta, igrom slučaja ulazi u voz u kome učenici jedne rumunske osnovne škole zajedno sa svojim nastavnicima i učiteljima putuju na letovanje. Kalman je pre toga od svoje babe, jedne od najmoćnijih veštica i najpoštovanijih vračara u svetu tame u kome se skrivaju rumunski Romi i pripadnici službi bezbednosti, krade magičnu lulu i ništa manje magični prsten u nameri da postane šef romskih bandi (ili da prestane da bude njihova žrtva).

Naoružan tako moćnim talismanima Kalmanu nije teško da ubedi ostalu decu koja su odrastala uz Harija Potera u nužnost preuzimanja voza od odraslih. Deca naprosto oduševljena ovom novom igrom i predvođeni Kalmanom profesore zaključavaju u jedan kupe, a voz zaustavljaju na pola puta ili tačno u centru rumunske bestragije.

Tada nastaje haos jer se svi problemi rumunskog društva i države prelamaju na slučaju dece koja su otela voz. Naročito strašno postaje kada odrasli shvate da se iza otmice ne kriju arapski teroristi ili lokalna mafija već deca koja su prisiljena da porastu po ubrzanom postupku kako bi spasli svoju budućnost od odraslih.

Tabloidni i profesionalni mediji, (ne) korumpirani policajci, povampireni i ponovo angažovani pripadnici nikada zapravo rasformirane Sekuritatee, impotentni političari, zabrinuti roditelji, EU, NATO… Kada deca ispostave svoje infantilne zahteve svi oni počinju da strahuju nad sudbinom sveta.

Deca žele internet u školi, kompjutere takođe, da ne uče rumunski, da imaju duži raspust, da imaju diskoteku u školi, fudbalsku loptu sa Bekamovim potpisom, ulaznice za mečeve Real Madirda, mobilni telefon, digitalnu kameru, da nemaju veronauku, da časovi traju pet, a odmori četrdeset i pet minuta, metlu marke nimbus 2000, čarobni plašt kao i veću brigu države o deci kao i više ljubavi od strane roditelja. Sasvim glupi, gotovo nemogući, zahtevi.

Da stvar bude gora malim krstašima ubrzo se pridružuju i deca ulice iz cele Rumunije koja žele svetlu budućnost koja nije vezana za prodaju u neki zapadnoevropski bordel ili pornografski pedofilski kružok.

Autorka romana Dečji krstaški rat koristi pobunu dece da bi, kroz vizuru više od dvadeset likova, secirala savremeno rumunsko društvo na pragu ulaska u Evropsku uniju, koruptivno, surovo, bedno i nimalo prijateljski nastrojeno prema svojim građanima svih godišta. U romanu se prepliću komedija i tragedija, materijalizam i duhovnost (roman je pun hrišćanskih motiva i simbola koji su savršeno uklopljeni u priču i ne narušavaju njen tok), nevinost i iskustvo, anđeli i demoni, potraga za smislom i besmislom života…

Radnja romana smeštena je u vreme između američke invazije na Irak i pristupanja Rumunije u Evropsku uniju i prikazuje naše komšije u situaciji i stanju u kojoj se danas nalazi Srbija. Zato je očekivano da na stranicama ovog romana prepoznajemo ljude i događaje koji su nam veoma poznati jer je ovo jedan slatko-gorki roman i o nama.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts