Udruženje pisaca trilera UPiT nedavno je raspisalo drugi konkurs za regionalnu nagradu „Zlatni triler“, koja se dodeljuje najboljem triler romanu napisanom na srpskom, hrvatskom, bosanskom ili crnogorskom jeziku. Cilj je da se dodatno afirmiše žanr trilera, ali i da poveže književne scene u regionu. Tim povodom razgovarali smo sa piscem Đorđem Bajićem, jednim od osnivačem udruženja i čitave inicijative.
- Kako je nastala ideja za pokretanje nagrade „Zlatni triler“?
Kada smo osnivali Udruženje pisaca trilera UPiT, razgovarali smo i o nagradi jer smo shvatili da je neophodna. Ideja za pokretanje nagrade proistekla je iz potrebe da se dodatno afirmiše žanr trilera, koji poslednjih godina, pa i duže, beleži snažan uspon u Srbiji, ali i u regionu. Upravo zato javila se inicijativa da se ustanovi nagrada koja bi na jednom mestu okupila i vrednovala najkvalitetnije trilere iz regiona, a ujedno i podstakla dalje pisanje i razvoj ovog žanra, a sve to u okviru našeg udruženja.
- Zašto vam je bilo važno da nagrada ima regionalni karakter, a ne samo nacionalni?
Regionalni karakter bio je gotovo prirodan izbor. Književne scene Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine međusobno su bliske, kako jezički, tako i kulturno. Regionalna nagrada omogućava da se ta komunikacija između pisaca u regionu intenzivira, da autori dobiju širu publiku, a izdavači nove prilike za saradnju. Na taj način „Zlatni triler“ prevazilazi uske nacionalne okvire i doprinosi stvaranju zajedničkog književnog prostora.
- Da li ova nagrada može da doprinese većoj cirkulaciji knjiga u regionu?
Bilo bi lepo da je tako, jer to i jeste jedan od ciljeva. Već sama činjenica da su romani iz različitih zemalja u konkurenciji podstiče interesovanje čitalaca da posegnu za naslovima koji im možda ranije nisu bili dostupni ili vidljivi, a ujedno i čini konkurenciju jačom. Ulazak u uži izbor, kao i sama nagrada, skreću pažnju na odabrane naslove. Dugoročno, ovakva inicijativa može doprineti stvaranju življe i povezanije tržišne i čitalačke scene.
- Koliko ovakva nagrada može da utiče na vidljivost autora i njihovih dela?
Uticaj je višestruk. Najpre, sama selekcija, od pristiglih romana do užeg izbora, skreće pažnju javnosti na autore i njihova dela. Iz prošlogodišnjeg iskustva znamo da medijska pokrivenost, promocije i interesovanje čitalaca dodatno rastu kako se izbor približava završnici. Poseban značaj ima i činjenica da se nagrada dodeljuje na novoustanovljenom TrilerFestu, na kome učestvuju međunarodno priznata imena, poput Jua Nesbea, što nagradi daje dodatni kredibilitet i otvara mogućnost da se o njoj čuje i van regiona. Nesbe je prve godine dodelio nagrade dobitnicima, što je privuklo prilično pažnje.
- Šta biste poručili autorima koji razmišljaju da se prijave?
Poručio bih im da ne oklevaju. Već prvo izdanje nagrade pokazalo je veliko interesovanje, budući da je pristiglo čak trideset i sedam romana, što govori o vitalnosti žanra i potrebi za ovakvom inicijativom koja će, nadamo se, postati tradicionalna. Ove godine interesovanje ne jenjava, naprotiv, prijave već pristižu, što potvrđuje da nagrada dobija na značaju i poverenju autora. Važno je istaći i da je žiri ostao isti kao i prošle godine, što obezbeđuje kontinuitet u kriterijumima, ali i dodatnu ozbiljnost i kredibilitet celog procesa. Za autore, ovo je prilika da njihov rad bude pročitan, ocenjen i predstavljen publici širom regiona.
- Šta „Zlatni triler“ želi da promeni ili pokrene na književnoj sceni u regionu?
Cilj nagrade nije samo da izdvoji najbolje romane, već i da promeni percepciju žanrovske književnosti. Triler se često posmatra kao „laka literatura“, ali savremeni autori pokazuju da ovaj žanr može biti slojevit, društveno relevantan i umetnički vredan. UPiT-ov „Zlatni triler“ želi da ohrabri upravo takva dela, da podstakne nove autore i da doprinese jačanju celokupne scene. Dugoročno, ambicija je da nagrada postane referentna tačka za triler u regionu i da pomogne njegovom pozicioniranju i na širem, evropskom nivou, što se već negde i dešava jer je prošlogodišnji pobednik, Oto Oltvanji, sa svojim romanom „Polje meduza“ već ostvario značajan uspeh u Francuskoj.
Razgovarao: Milan Aranđelović