Migel de Servantes Saavedra je bio španski pesnik, dramaturg i iznad svega prozni pisac. Smatra se jednom od najvećih figura španske književnosti.  Od njegovih drama danas su sačuvane samo komedija Alžirske dogodovštine i tragedija Opsada Numansije, njegovi poznati romani su Pustolovine Persilesa i Sihismunde i Galateja, kao i ljubavne, pastoralne, zatim pesme po ugledu na narodnu poeziju kao i pesme o pesmama i pesnicima.

Danas je Servantes, mahom, poznat kao pisac dela Don Kihot (ili Veleumni plemić Don Kihot od Manče) koji je, do sada, preveden na više od 140 jezika i dijalekata, a posle Biblije je najprevođenija knjiga na svetu. Ovaj klasik zapadne književnosti često se smatra i prvim modernim romanom i najboljim delom fikcije ikada napisanim.

Roman govori o sredovečnom španskom plemiću Alonsu Kihanu koji živi dosadnim životom u nekom malom mestu u Manči. Vreme krati čitajući viteške romane i veruje da je svaka reč u njima istinita, iako su dani viteštva odavno prošli, a mnogi događaji opisani u njima realno nemogući. Od toliko čitanja on malo skrene pameću i odluči da se proglasi lutajućim vitezom Don Kihotom  od Manče i krene da traži avanture poput onih o kojima je čitao.

Evo nekoliko zanimljivih činjenica o ovoj knjizi i njenom autoru.

Servantes je na ideju o romanu došao tokom svog boravaka u zatvoru. Kao skupljaču poreza za špansku Krunu Servantesu su se nekoliko puta potkrale sitne greške u računu zbog kojih je čak dva puta završavao u zatvoru u Sevilji. Veruje se da je tamo došao na ideju da napiše priču o šašavom vitezu.

Don Kihot je imao snažan uticaj na književnike o čemu svedoče direktne reference na ovaj roman u delima Tri musketara Aleksandra Dime, Avanture Haklberi Fina Marka Tvena i Sirano de Beržerak Edmonda Rostana. Ovo je dovelo i do kovanice „kihotski“ koja se često upotrebljava u literaturi.

Čuveni nemački filozof Artur Šopenhauer naveo je Don Kihota kao jednog od najbolja četiri romana ikada napisanih.

Servantes ime svom junaku daje po imenu ujaka njegove supruge. Veruje se da ujak Alonso nije inspirisao samo imenom već i celokupnom pojavom i karakteristikama.

Prvi deo romana je bio toliko popularan da je doživeo i  apokrifni Drugi deo Don Kihota autora Alonsa Fernandesa de Aveljanede što je najverovatnije bio pseudonim autora koji je želeo da ostane anoniman.

Ovaj lažni nastavak je podstakao Servantesa da ubrza rad na drugom delu romana. Bio je toliko besan zbog ove prevare vezane za lažni drugi deo romana da je u prologu nastavka vređao plagijatora i tvrdio da je taj lažni nastavak lošeg kvaliteta i da autor nije razumeo originalne likove i priču.

Uprkos velikoj popularnosti koju je roman Don Kihot  gotovo odmah postigao Servantes od njega nije zaradio mnogo novca. Naime, u 17. veku nije bio običaj da autori dobijaju tantijeme za svoja objavljena dela. Ovo je posebno bolno za Servantesa jer je Don Kihot verovatno najprodavaniji roman svih vremena. Procenjuje se da je ovaj roman, do sada, pročitalo 500 miliona ljudi. Ovo ga čini najprodavanijim romanom na svetu koji daleko iza sebe ostavlja Priča o dva grada Čarlsa Dikensa sa 200 miliona prodatih primeraka i Tolkinov Gospodar prstenova sa 150 miliona prodatih primeraka.

Comments

comments

Related Posts