Približava se ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji naš sagovornik bio je i Vladimir Manigoda osnivač i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Kontrast izdavaštvo.
Pročitajte šta Vladimir Manigoda kaže o svojim izdavačkim iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Kontrast izdavaštvo pripremila za predstojeći Sajam knjiga.
- Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo i sa kojim ciljem?
Izdavanjem smo počeli da se bavimo na prvom mestu zbog strasti prema književnosti, zbog ljubavi prema dobrim pričama i književnoj umetnosti. Cilj nam, stoga, i jeste da nalazimo i (ponovo) otkrivamo kvalitete narative koji mogu da književosti vrate društvenu funkciju koju je nekada imala, a koja je veoma dragocena.
- Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
Verovatno je, ako se tako postave stvari, u pitanju specifična mešavina svih tih žanrova. Ali koliko god ona bila ponekad mukotrpna i neizvesna, ako se posmatra kao jedva divna avantura, uvek donosi specifičnu i dragu satisfakciju.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Može da se preživi, uz predan i promišljen rad, uz trud koji i kada u prvom trenutku ne daje rezultate, dalekosežno pruža iskustvo koje obezbeđuje izvesnost tog življenja od izdavaštva.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Pa oni su najčešće finansijske i oraganizacione prirode. Kontrast izdavaštvo je malo preduzeće, kome stabilnija finansijska situacija i još po koji resurs ne bi nikako škodili. Ali jedan po jedan, izazovi „padaju“ i mi nastavljamo dalje obogaćeni za te borbe.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
Naš glavni kriterijum u izdavačkoj politici je prilično jasan – kvalitet. Prema njemu i biramo knjige koje ćemo objaviti, jer se kvalitetom i književno-umetničkim dostignućima svaka knjiga najbolje preporučuje. Spremni smo toga da se prihvatimo nekog izdavačkog projekta i kada je profitiranje od njega neizvesno, zato pomenuti kvalitet zaslužuje to reskiranje.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Mogu, svakako, deo naše izdavačke misije i jeste otkrivanje i prezentovanje mladih i neafirmisanih autora i autorki. Ono što je glavni savet jeste da ne žure, da rade na rukopisu strpljivo i samokritično, da uzmu za taj nimalo lak kreativni posao koliko god im je vremena potrebno. I da sa potencijalnim izdavačima komuniciraju pristojno i sa uvažavanjem, bez poze i uloge, jer će ih njihov rukopis uvek najbolje demantovati ili opravdati.
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
Pa ono što nam smeta nije usko vezao za izdavaštvo. U pitanju je jeda opšta društveo-politička klima u zemlji. Kao da je prva žrtva apatičnost u koju ljudi padaju umetnost, za koju se najlakše „nema vremena“. Inače, ako shvatite svoju poziciju kao konstantan trud i borbu i skoncetrisaost na svoje pristupe i strategije, a ne na ono što nas okružuje, onda malo šta ostaje da smeta.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
Rad sa kreativim i zanimljivim ljudima, interakcije sa čitalačkom publikom koja nas prati i ceni, neskriveni ponos kada ljubiteljima književnosti predstavimo nekakav literarni „dragulj“ za koji znamo da će obogatiti njihov život, druženja na književim večerima i promocijama koja znaju da potraju uprkos sutrašnjem radnom danu.
- Koje konkurente cenite i poštujete?
Mi druge izdavače ne doživljavamo kao konkurenciju, već kao kolege sa kojima smo na istoj misiji. Pratimo njihov rad i drago nam je kada vidimo da se njihova produkcija obogaćuje i napreduje, kao i naša. Možemo da kažemo da su nam dragi mnogi izdavači, od mladih snaga kao što je Arete i IPC Media, pa do onih etabliranih starijih kolega kao što su Dereta, LOM, Kornet, Arhipelag, Književna radionica Rašić, Zavet, Urban Reads i mnogi drugi.
- Kako vidite Vašu izdavački kuću kroz deset godina?
Vidimo se na istom ovom putu, sa još većom, raznovrsnijom i kvalitetnijom književom produkcijom, ali i kao izdavača koji obraća pažnju na nepoznate mlade i starije autore iz zemlje, regiona i sveta.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
Roman „Estoril“ i zbirku pripovedaka „Odakle sam bila više nisam“ Dejana Tiago-Stankovića, koji je jedan od najzanimljivijih domaćih glasova na savremenoj književnoj sceni. Zatim tu su i biografije Muhameda Alija, Bernija Sandersa i Olivere Katarine koje pružaju pronicljive i dubinske uvide u živote ovih po vokaciji različitih pozatih ličnosti. Romane Filipa K. Dika koji su evergreen SF žanra, ali ga prevazilaze i uzdižu se do ozbiljne književnosti. I na kraju, savremene ženske književne glasove, kao što su dobitnica Pulicerove nagrade Dženifer Egan („Vreme je siledžija“) i članica Švedske akademije i dobitnica prestižne švedske agrade „Selma Lagerlof“ Sara Stridsberg („Darling River“).
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
U skorije vreme ćemo objaviti još jeda roman jednog od najvećih živih svetskih pisaca Kormaka Makartija „Božije dete“ (već smo objavili njegov „Put“). Zatim, sledi još jedan roman Filipa K. Dika, takođe žanrovski klasik – „Suvišni izveštaj“. U pripremi je i još jedna knjiga Sare Stridsberg „Bekomberja“. Od domaćih autora, uskoro izlaze pesničke zbirke Bojana Vasića i Siniše Stojanovića, novi roman Zorana Petrovića i još neka prijata iznenađenja.
Razgovarao: Milan Aranđelović
